SRCE ZA DECU Ima 13 godina, a na hemoterapiju mora da putuje POTPUNO SAM

- Plašim se igle i terapije od koje mi je muka... a nije mi teško što putujem sam do bolnice, samo da znam da ću se iz nje vratiti kući... - priča za “Blic” Nemanja Leontijević (13) dok nas gleda očima u kojima živi tuga.

Ovom dečaku iz sela Kožuar pre 15 meseci dijagnostikovan je osteosarkom, tumor kostiju.

Na ulazu u dvorište petočlane porodice Leontijević srce se cepa. Teško siromaštvo napala je bolest. Napala je njihovog Nemanju. Neljudski uslovi u kojima živi sa mamom Slađanom, tatom Dušanom, sestrom Jelenom (10) i bratom Stefanom (2), razlog su zašto na hemoterapije putuje sam. Iz sela Kožuar autobusom do Uba pa drugi autobus do Beograda. Silazi u Savskoj ulici. Mali junak onda planinari do Pasterove, do vrata Instituta za onkologiju i radiologiju.

- Kad siđem iz autobusa, idem još malo peške... - kaže Nemanja. A to malo je nekoliko kilometara teškog pešačenja uzbrdo.

U pogledu se nada još nazire, a snagu mu pruža porodica.

- Ponekad dugo čekam autobus, a umoran sam, ne mogu da potrčim. Mislim samo o tome kako ću posle terapije ići kući - kaže Nemanja, dok glavu okreće na suprotnu stranu od ožiljka koji seća na operaciju.

Sedimo u sobici gde su dva kreveta. Tu svi spavaju. Kupatilo nemaju pa ova prostorija, koja se jedina greje, posluži za kupanje.

- Donesemo korito, vodu izvučemo iz bunara, ugrejemo je na šporetu - stidljivo priča mama Slađana.

Veš pere na ruke napolju, a dečica kada hoće u toalet idu u poljski ve-ce u dvorištu.

- Nemamo za hranu, lekove, Nemanji za autobus treba 800 dinara. Pomoć smo tražili od gradonačelnika Uba, kaže “nema para“. Ne mogu da radim, čuvam Stefana, koji još nije progovorio - kaže Slađana.

Mesečna primanja su im 9.000 dinara.

Težak život porodice

- To je socijalna pomoć, a ističe u junu. Ne mogu da radim dok Nemanja ne ozdravi. U bolnici su mu rekli da više ne može da dolazi sam, pa sam nabavio uput za sebe i od sada ću biti s njim - kaže otac Dušan koji je 22 godine radio u “Termoelektru“, a sad po selu seče drva za nešto para.

Pre 15 meseci Nemanji se pojavio otok na vilici i otac ga je poveo kod zubara. Nažalost, zub nije bio problem. Operisan je u aprilu 2015, pa je krenuo na hemoterepije, na koje i dalje ide... autobusom.

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

Omogućimo ovim mališanima bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd. Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

Želja mu je da ima kupatilo u kući

- Bio bih najsrećniji da imamo kupatilo. Sramota me je da se kupam u sobi gde spavaju bata i seka. Voleo bih da imamo i svoju sobu. Ali to nije toliko važno - kaže Nemanja, dok oči mole za pomoć.

(Izvor: blic.rs)

Share this article