Snaga ljudskog uma je bezgranična, ali isu velika i iznenađenja koje nam um priređuje. Evo i koji su najzanimljiviji rezultati naučnih studija o ljudskom umu...
Iako mnogi psihologiju smatraju naukom koja samo potvrđuje ono što već znamo o sebi samima, dr Džeremi Din, osnivač sajta PsyBlog, objašnjava da je jedan od način da se borimo s ovom zabludom pomisao na sve one neočekivane, iznenađujuće i, jednostavno, čudne nalaze naučnih studija, piše National geographic.
Izdvajamo deset otkrića koja su nama bila najzanimljivija.
10. Kognitivna disonanca.
U istraživanju sprovedenom 1959. godine na Univerzitetu „Stanford", u kom su učestvovali studenti, utvrđeno je da su učesnici ekseperimenata smatrali nezanimljiv zadatak interesantnijim ako bi im bilo plaćeno manje da ga reše.
Kognitivna disonanca se objašnjava kao mentalno stanje u kom pojedinac doživljava dva ili više nekompatibilnih verovanja ili kognitivno obrađuje više informacija. U pomenutom eksperimentu, studenti su razmišljali na sledeći način: ako ne radim to zbog novca, sigurno to radim jer je zanimljivo. U suprotnom, oni ne bi mogli da objasne svoje ponašanje.
9. Halucinacije nisu retke koliko mislimo.
S obzirom na to da deluju kao snovi na javi, za halucinacije se obično misli da su posledica ozbiljne diševne bolesti. Međutim, one su daleko češće kod zdravih pojedinaca nego što biste isprva pomislili: u jednom istraživanju (sprovedenom 2000. godine na „Stanfordu") utvrđeno je da je trećina ljudima doživela halucinaciju - od toga 20 odsto jednom mesečno, a dva odsto nedeljno!
8. Placebo efekat.
Da li vam se ikada dogodilo da prestanete da osećate glavobolju istog trenutka kad popijete lek - iako je potrebno oko 15 minuta da počne da deluje?Jedna studija, objavljena u „Dnevniku medicine Nove Engleske" početkom XXI veka, pokazala je da dejstvo fiziološkog rastvora može biti isto kao dejstvo morfijuma zahvaljujući plaebo efektu. Štaviše, neki stručnjaci smatraju da je 80 odsto dejstva prozaka povezano s placebom.
7. Pokoravanje autoritetu.
Većina ljudi veruje da odlučuje nezavisno i da ne bi povredila drugo ljudsko biće osim ako je prinuđena. Nešto tako jednostavno kao što je prosto naređenje vas ne bi nateralo da podvrgnete drugog elektrošokovima, zar ne?
Čuvena studija Stenlija Milgrama („Milgramov eksperiment") dokazala je da je prosečna osoba spremna da bude poslušna ukoliko se suoči s autoritetom, čak i ako je ono što se očekuje da uradi u potpunoj suprotnosti s njenom savešću. Čak 63 odsto učesnika istraživanja je povređivalo druge, čak i dok su žrtve vrištale od bola.
Ovo istraživanje je, inače, sprovedeno kako bi se pronašlo psihološkeo objašnjenje nacističkih zločina.
6. Fantaziranje smanjuje motivaciju.
Jedan od najčešćih metoda samomotivisanja jeste maštanje o budućnosti. Recimo, bodibilderi dok treniraju zamišljaju kako će njihovo telo izgledati ukoliko ostanu istrajni.
Međutim, psiholozi su utvrdili da je fantaziranje loš način motivisanja. Oni, umesto toga, preporučuju mentalno kontrastiranje: kombinovanje pozitivnih misli o cilju s realističnim pogledom na prepreke koje se mogu javiti.
5. Slepilo po izboru.
Svi znamo zbog čega postupamo onako kako postupamo, zar ne? Recimo, jasno nam je zbog čega nas određeni ljudi privlače. Ipak, psiholozi veruju da to možda i nije tako.
U jednom istraživanju, naučnici su ubedili učesnike da opravdaju izbore koje - zapravo - nisu ni pravili.
Teorija „slepila po izboru" objašnjava da ljudi imaju (ni)malo svesti o svojim izborima i razlozima zbog kojih ih prave.
4. Dve glave su pametnije od jedne.
Tehnika brainstorming sve je popularnija u svetu, pre svega poslovnom, ali jedna grupa psihologa smatra da ona nije korisna. Kako je pokazalo jedno istraživanje, ljudi u kolektivu postaju lenji, zaboravljaju svoje ideje dok drugi izlažu sopstvene, brinu o tome šta će neko pomisliti o njihovom stavu itd.
Međutim, grupe bolje procenjuju ideje.
3. Potiskivanje.
Koliko puta vam se dogodilo da vam, kada ste zabrinuti zbog nečega, neko kaže: „Ne misli o tome sad"? Tu je i čuveno „Misliću o tome sutra", koje je Skarlet O'Hara ponavljala ubeđena da će na taj način pomoći sebi.
Ovo je, ipak, loš savet, smatraju psiholozi. Potiskivanje je kontraproduktivno - što više pokušavamo da o nečemu ne mislimo, to sve jače ramišljamo o tome.
Daleko bolja strategija je skretanje pažnje.
2. Multitasking.
Uprkos ograničenjima uma, vežbom je moguće postići gotovo neverovatne stvari, a rešavanje više zadataka istovremeno je svakako jedna od njih. Možete li da poverujete da postoje ljudi koji čak mogu da čitaju i pišu u isto vreme?
Tako su dva učesnika jednog istraživanja tokom perioda vežbanja od samo šesnaest nedelja uspela da nauče da istovremeno čitaju kratku priču i grupišu reči sa spiska u kategorije.
1. Bitne su sitnice.
Ljudi obično misle da su svi važni događaji u njihovim životima, zapravo, najvažniji: diplomiranje, stupanje u brak, rođenje deteta.
Ipak, najvažniji događaji se ne tiču neke krupne promene, jer one utiču na nas samo u vezi sa stvarima koje se tiču njih samih. S druge strane, svakodnevne situacije i sitnice zaista utiču na pojedinca - kvalitet sna, sitni usponi i padovi na poslu i međuljudski odnosi.