U zabitoj kineskoj provinciji živeo je siromašni Kinez koji je ceo život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac kog je neizmerno voleo.

Neki stari trgovac vodom je svako jutro odlazio na izvor gde bi napunio svoja dva glinena vrča i odnosio ih na ramenima kupcima u grad.

Jedan izuzetno požrtvovan sveštenik brinuo je o svojim parohijanima kako kod je znao i umeo. Sređujući letopis crkve, setio se jedne svoje stare parohijanke koja se nedavno razbolela.

Jednom je jedan učitelj bio potpuno nezainteresovan šta drugi misle o njemu.

Jednog dana, siromašan mladić koji je prodavao robu od vrata do vrata da bi platio školovanje, pogledavši u džep otkrio je da ima samo jedan malecni novčić, a bio je gladan.

Jednoga dana, jedan bogataš dade korpu punu smeća jednom siromahu.

Dvoje mladih Indijanacase jednom uputiše do poglavice plemena i odlučno mu rekoše: