Priče

Mudri Sveti Petar Cetinjski (Petar I Petrović Njegoš) i njegov susret sa dve čobanice svedoči o tome da su jedno sudovi Božiji,a sasvim drugo su sudovi ljudski.

Mladi student na jednom univerzitetu je pošao u šetnju sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći, pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao.

Kralj koji nije verovao u Božiju dobrotu imao je roba koji bi u svim okolnostima rekao: ”Moj kralju, nemojte biti obeshrabreni, jer sve što Bog čini je savršeno. On ne greši!”

Fotografija koja poslednjih dana kruži internetom još jednom je dokazala da životinje imaju više smisla za organizaciju i zajednicu nego što će ljudi ikada imati.

Jednog dana, jedan slepi čovek je sedeo na stepenicama neke zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i molećivim natpisom na kome je pisalo: “Slep sam, molim vas udelite milostinju.“

Bila jednom tri stabla na brdu u šumi. Razmatrali su svoje nade i snove kada prvo stablo reče: "Jednog dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen predivnom rezbarijom i svako će moći videti lepotu."

Mlada žena koja se tek udala jednog je vrelog letnjeg dana došla u posetu svojoj majci. Sela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj, započele su priču o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.

Page 4 of 16