Ko kaže da mi muškarci ne volimo poeziju?! Volimo, ali ne patetičnu, već mušku, trifunovićevsku. Zato vas podsećamo na jednu od najmuškijih pesama blagog i vatrenog nam čika Duška!
"Grešio sam mnogo"
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.
Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.
(Izvor: buka.com)