Sama, bez ičije pomoći, ova vredna žena, nekada čistačica u planjanskoj gimnaziji, godinama vodi brigu o maloj oazi u kojoj, posebno kad su letnje vreline, odmaraju njene komšije.
-Kao maloj u glavu mi se urezala ona pesmica Jove Jovanovića Zmaja „Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi“ i od tada volim prirodu, drveće, cveće. Sanjala sam da imam kuću sa velikim dvorištem i da ga natrpam drvećem i cvećem, ali kad već nisam bila te sreće onda sam odlučila da pod starost bar ulepšam dvorište zgrade u kojoj imam stan – kaže ova starica.
Pokretima po kojima se nikad ne bi reklo da ima 77 godina, sa ponosom pokazuje dve trešnje, dve jabuke, dva jorgovana, brezu, po jednu višnju i smokvu, mušmulu... Ispod njih je posadila desetak vrsta cveća, a da bi imalo gde da se sedi postavila je i dve klupe. Kaže da njene voćke dobro rađaju, bez obzira kakva je godina.
*Foto: Dušan Marić
-Ove godine su trešnje bile toliko krupne i guste da su se lomile grane. Kad voće sazri, može da bere ko god hoće. Ja samo napišem i okačim molbu da ne lome grane. Ali pola ostane neobrano. Stari ne mogu da se penju, mlade to ne zanima.
Kaže da je ljubav prema drveću i baštovanstvu pokazivala i dok je radila.
-Kad sam odlazila u penziju u dvorištu gimnazije ostavila sam 80 prelepih ruža. Mislim da sada nema ni jedne.
Planira da „svoj“ park održava „dok može na nogama“, a u međuvremenu će posaditi još nekoliko voćki.
I dok ostale komšije navraćaju s vremena na vreme, Javorka je u parku „po celi dan“. Dok je bio period vegetacije i cvetanja okopavala je cveće, sada sedi na klupi i plete.
-Žao mi je samo što nisi došao da slikaš proletos, kad mi je park sav bio u cvatu. Izgledao je kao razglednica. Koliko god ti bio vešt na rečima, ne možeš dočarati tu lepotu, kad moje trešnje i jabuke procvetaju. Tad ne samo što podmlade mene, nego i ova zgrada kraj njih, stara i oronula, se podmladi.
(Izvor: srbijadanas.com)