Gde roditelji ne treba da guraju nos?

Jedno od osnovnih prava svakog deteta jeste pravo na privatnost. Po rečima psihoterapeuta Vesne Bajković, detetova potreba za privatnošću pojavljuje se spontano i deo je odrastanja, razvoja identiteta i socijalne zrelosti.

Kako dete raste, tako raste i dečje razumevanje da su posebne individue u odnosu na druge ljude.

- U predškolskom i ranom školskom uzrastu, do perioda puberteta, deca su svesna sebe kao individue koja učestvuju u različitim društvenim grupama koje čine i drugi pojedinci. Njihova svest o sebi, a samim tim i svest o sebi kao društvenim bićima, kao članovima grupe, postaje sve jasnija i snažnija, naročito polaskom u školu. U to vreme deci je važno obezbediti privatni prostor koji samo oni mogu da kontrolišu i uređuju. Nije bitno da li je to soba ili deo ormara ili fioka, mesto za lične stvari. Kada se to obezbedi, roditelji ili braće i sestre ne bi smeli da diraju stvari ili ulaze u to mesto bez prethodne dozvole deteta. Privatni prostori treba da budu shvaćeni kao "produžetak" deteta, i zato dete u slučaju neopravdanog upada u njegov privatni prostor to shvata kao napad na njega. To je kao nepoštovanje deteta kao osobe - objašnjava psihoterapeut.

 

NIJE SAKRIVANJE

Kako dalje deca rastu i ulaze u pubertet i tinejdžersko doba normalno je da se tako povećava i njihova potreba za privatnošću. Tinejdžeri se hvataju u koštac sa, za njih, velikim i novim izazovima u tom periodu, tragaju za odgovorima kakva sam ja to osoba, stiču nove fizičke i kognitivne veštine i razvijaju nove socijalne interese.

- Ovo ne znači nužno da tinejdžer hoće da sakrije nešto, jer ova vrsta ponašanja ide zajedno sa razvojem i njihovom potrebom za nezavisnošću. Roditelji nekada pogrešno tumače ovakvo ponašanje misleći da se dete naglo promenilo ili da ne želi da deli sve tajne sa njima. Tajnovitost je u redu, međutim kada je ekstremna tajnovitost u pitanju i kada tinejdžer previše vremena provodi izolovano u sobi, ne želi nikada da priča, izgleda povučeno i tako se i ponaša, bez društvenih aktivnosti, to mogu biti upozoravajući znaci - ističe naša sagovornica.

PAŽLJIVO SA NADGLEDANJEM

Kako kaže, nadgledanje je neophodno donekle jer tinejdžeri nisu uvek spremni da se suoče sa stvarnim svetom i njegovim izazovima.

- Njihov mozak se još razvija, što znači da tada mogu doneti neku odluku ili učiniti nešto, a da ne razmišljaju o posledicama. Vaš tinejdžer i dalje treba roditeljsku podršku kroz informisanje i savete, a isto tako treba privatnost i nezavisnost. U ovom periodu potreban im je drugačiji nadzor, sa više diskrecije i osetljivosti. Deo odrastanja je i učenje kako biti nezavistan, ali i odgovoran. Ovo deca uče od roditelja i njihovog ophođenja prema njima - kaže psihoterapeut.

 

OSNOVNA PRAVILA

Dobro je da diskutujete o privatnosti sa detetom i da postavite osnovna pravila i poštujete granice.. Treba razgovarati sa detetom u kojim slučajevima roditelj te granice može da prekrši.

- Porodična pravila postoje kako ne bi stalno motrili na dete. Tako, na primer, zahtevate da se dete javi kada dođe kući iz škole, šta mu je i koliko dozvoljeno da radi u slobodno vreme, kada da dolazi kući... U današnje vreme treba da pazite i šta dete gleda, sluša, čita, prati na internetu. Što pre postavite pravila, to će kasnije biti lakše da ih dete prati a ne tek usvaja. Važno je da, ako se prekrši dogovor o poverenju, postoje jasne posledice. Važno je da dete zna da ga volite iako ne dozvoljavate određeno ponašanje. To će mu pomoći da uči iz svojih grešaka - savetuje psihoterapeut.

Kako objašnjava Vesna Bajković, najbolji nadzor je ostati u kontaktu s detetom jer tada će ono želeti sa vama da deli i male i velike stvari.

- Slušajte dete, pratite školsko postignuće, upoznajte njegove drugare i dajte im prostor u vašoj kući, upoznajte roditelje drugara, uvek imate pravo kao roditelj maloletnog deteta da znate gde je bio, gde planira da ide. Nastavite sa zajedničkim aktivnostima sa detetom ma koliko godina imali: porodične večere, izleti... Premalo nadzora i nedovoljno interesovanja može ostaviti dete bez potrebne podrške. Njima je potrebno vaše poverenje - zaključuje psihoterapeut.

decak-tinejdzer-pixabay

 *Foto: Pixabay

GDE SU GRANICE PRIVATNOSTI

Zapitajte sebe - šta je to što stvarno treba da znate kako biste procenili gde su granice kada je u pitanju privatnost deteta. U neke stvari treba da budete upućeni, kao na primer gde se dete kreće, gde izlazi uveče, kako će do tamo doći i vratiti se, da li će tamo biti alkohola, da li će biti odraslih osoba, dok neke druge stvari mogu ostati privatne, šta su pričali, s kim su plesali i slično.

PRAKTIČNE STVARI U POŠTOVANJU PRIVATNOSTI DETETA

- Kucajte pre nego što ulazite u sobu

- Pitajte pre nego što izvadite stvari iz školske torbe i fioka

- Ne prisluškujte razgovore

- Ne pozivajte često dete telefonom da biste ga proveravali

 

Share this article