Stiv i ja smo zajedno još od školskih dana i već u 11. godini znala sam da ćemo se venčati. Nismo se razdvajali, putovali smo i zezali se, venčali smo se 2011. godine i dobili troje dece.
Stiv drži radnju opreme za fotografije i uživao je kako u poslu, tako i u porodičnom životu. Zaista je bio uvek nežan, pažljiv i brižan suprug i otac, a mene je podržavao u mom nastojanju da postanem babica jer je period moje prekvalifikacije značio i da imam mnogo manje vremena za porodicu i da ćemo imati mnogo manje para.
Stiv nikad nije bio neki tip za izlaske i zato mi je bilo i sumnjivo kada je odjednom počeo da izlazi sa svojim zaposlenima. Prbo je to bilo ponekada, a onda sve češće i češće i meni se upalio alarm.
Rešila sam da malo bolje pročešljam zvaničnu Fejsbuk stranu njegove radnje, i tamo sam videla novo lice, meni nepoznato. Mladu, lepu devojku.
- Ko je nova devojka? - pitala sam ga što sam opuštenije mogla.
- Sigurno misliš na Džo - promumlao je Stiv.
- Da li ti to švrljaš sa strane? Jesi li siguran da se ništa ne dešava? - izletelo mi je.
- Ma daj Rejčel, znaš da te nikad ne bih prevario - rekao mi je ljutito.
Međutim, činjenica je da je nakon toga Stiv počeo da se ne odvaja od telefona. Počeo je da ga nosi čak i u toalet sa sobom. Počeo je da zapodeva svađe bez ikakvog razloga i svakog dana je imao nešto novo da mi zameri. Počeo je i da izlazi sve češće, a vratio bi se uvek sa novim razlogom za svađu. Uskoro je počeo da spava u dečjoj sobi. Očigledno više nije mogao da me smisli.
I tako sam se jedne noći, kada mi je više bilo dosta svega, ušunjala u sobu dok je još spavao. Međutim, iako je Stiv spavao, njegov telefon je bio sasvim budan i neprekidno svetleo.
Naravno da sam pogledala poruke.
- Mislim na tebe ljubavi - glasila je poslednja, a ja sam prosto čula kako mi srce bubnji u ušima.
*FOTO: PROFIMEDIA
Čitala sam poruku po poruku, nadajući se da će se ispostaviti da sam samo paranoična. Međutim, ne. Ispostavilo se da su me oboje pljuvali jer sam im nekako upropastila tajni odmor koji su planirali i morali da otkažu. Krv mi je proključala, a on je mirno spavao.
Prodrmala sam ga iz sve snage, a onda i ošamarila. Stiv je probao da mi otme telefon, ali kasno - već sam sve videla.
Obuzelo me je nekakvo ludilo i počela sam da cepam sve porodične slike, usput vrišteći na njega da mi se gubi s očiju. Izbacila sam ga iz kuće iste noći.
Sutradan sam ceo dan bila na autopilotu. Naravno, starija ćerka je nanjušila da se nešto čudno dešava i pitala me je šta je sa tatom.
Slomila sma se i rekla joj šta se zaista desilo. Pogledala me je tako tužno da to ne umem da opišem i pitala me: "To je Džo iz radnje, zar ne?".
Ispostavilo se da je prošle nedelje, na njen rođendan, kada smo je izveli u restoran, krišom čitala sa kim se tata dopisuje - u toku proslave njenog rođendana.
Tad sam već kiptela od besa i poslala sam Džo poruku na Fejsbuku punu uvreda. Kada nije odgovorila, poslala sam još goru. Tada mi je telefon zazvonio - ona me je zvala.
- Izvini, ali mi smo zaljubljeni i planiramo da budemo zajedno - pričala je kroz suze.
Tek tad mi je i Stiv priznao da me je prevario. Zapravo, tad je istresao punu istinu, uključujući i da nikad nisu koristili kondom.
- Mogao si da i meni preneseš neku polnu bolest! - plakala sam, ne verujući koliko ga boli uvo za mene.
Stiv me je molio da mu oprostim.
- Neću da odustanem od nas - plakao je ali ja nisam mogla da podnesem da ga gledam pa je otišao kod svojih.
Nije prestajao da me zove i da mi šalje poruke.
- Molim te Rejčel, uradiću sve što želiš! Dao sam Džo otkaz - slao mi je poruke.
Međutim, ja više ništa nisam mogla da mu verujem.
Božić je bio agonija. Stiv je došao da donese deci poklone, a onda su se rasplakali kad su shvatili da će tata opet da ode. Kad su počeli neutešno da plaču i da me pitaju zašto tata mora da ide, shvatila sam da njima dugujem da probam još jednom.
I tako, dozvolila sam mu da ostane. Godinu dana je prošlo i ne mogu da kažem da je sve kao što je bilo, ali mogu da kažem da oboje dajemo sve od sebe da popravimo naš brak.
(Izvor: zena.blic.rs)