Dok je išao u drugi razred niže muzičke škole, imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca koji je tada radio na pijaci Markale.
– Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao – pričao je Davor.
U obližnji restoran, gde je svratio na sok, došli su i Emir Kusturica i njegov asistent. Asistent je pitao Davorovog oca da li može da učestvuje u audiciji za film “Otac na službenom putu”. On je pristao i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu.
Posle filma “Otac na službenom putu” odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao.
S nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u sledećem filmu Emira Kusturice “Dom za vešanje”, posle kog je proglašen za jednog od pet najboljih glumaca u Evropi.
Pogledajte video:
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=JEc9FXKVQ4Y[/youtube]
Poredili su ga sa Dastinom Hofmanom, ali je početkom devedesetih došao u dodir s heroinom. Nekoliko puta je pokušao da se leči, ali bezuspešno.
U tom periodu je izjavio: “Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo ’ja sam mal’ pa sam radoznal’, ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću.”
Rat je Davora zatekao u Sarajevu, odakle odlazi u Beograd. U tom periodu snimio je još nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji “Underground”.
Posle završetka rata Davor je otišao u Banjaluku, gde je osnovao Fond za kulturu Republike Srpske, koji kasnije dobija naziv Davor Dujmović.
Iz Banjaluke se preselio u Sloveniju i to kod devojke s kojom je živeo poslednjih meseci života. Slobodno vreme je provodio u prirodi s konjima, borio se s jakom depresijom i alkoholizmom.
31. maja 1999. godine izvršio je samoubistvo vešanjem u Novom Mestu. Imao je 30 godina.
Voleo je Stounse, Stinga i Boba Marlija.
(Izvor: fokus.ba)