Napokon postoje sredstva kojima se može testirati teorija odgođenog izbora Džona Vilera i istraživači su pomoću eksperimenta zaključili da je bio u pravu.
1978. Viler je predložio eksperiment koji uključuje objekat u pokretu kojem je dat izbor da se ponaša poput talasa ili čestice –talasl se ponaša kao vibracija s frekvencijom koja ga može razlikovati od drugih talasa, dok čestica ima frekvenciju koja može odrediti njegovu poziciju u svemiru, za razliku od talasa - i u kom trenutku ''odlučuje'' da se ponaša kao jedno ili drugo.
U to vreme, nije bilo tehnologije kojom bi se sproveo snažan eksperiment, ali ona je sada na raspolaganju naučnicima.
Kvantna teorija sugeriše da rezultat može biti meren samo na kraju putovanja objekta, a to je otkrio tim istraživača.
''Dokazuje da je sve u merenju. Na kvantnom nivou, stvarnost ne postoji ako ne gledate u nju'', rekao je fizičar Endru Truskot s Australijskog Nacionalnog Univerziteta.
Da bi sproveli test, istraživači su smestili nekoliko atoma helijuma u suspendovano stanje poznato kao "Bose-Einsteinov kondenzat". Potom su izbacili sve atome dok nije ostao samo jedan. Taj jedini preostali atom bačen je kroz par laserskih zraka koje su se zbog efekta rešetke ponašali kao raskršće za putujući atom.
''Dodato je još jedno svetlo u rešetku, koje je vodilo do konstruktivnog i destruktivnog ometanja kao da atom putuje po dve staze. Kada nije dodato to dodatno svetlo u rešetku, nije bilo ometanja, kao da je atom odabrao samo jedan put'', opisano je u studiji.
Činjenica da je u rešetku dodato još jedno svetlo nakon što je atom prošao kroz prvo raskršće upućuje na to da atom nije odredio njegovu prirodu pre nego što je meren drugi put.
Na kraju, istraživači tvrde da ovo pokazuje da su buduća merenja uticala na put atoma.
''Atomi nisu putovali od A do B. Tek kad su mereni na kraju putovanja, njihovo je ponašanje slično talasu ili čestici, postalo stvarno'', zaključuje Truskot.
(Izvor: dnevnik.hr)