Majko, večeras sam sanjao nešto što mi ne da mira. Bio sam kod kuće i došao je jedan mladić, 2-3 godine mlađi od mene, i rekao mi:
– “Mi smo braća. Ali mi naša majka nije dopustila da budem danas sa tobom. Nije mi dopustila da se ikada igram s vama, da se smijem, da plačem. Onda sam mu odgovorio da nemam brata, već samo jednu sestru, dve godine stariju. Ali on je insistirao i rekao mi da te pitam šta si uradila onog jutra u martu i da ti kažem da bi i on odrastao kao i mi“.
Majka, kad je to čula, onesvestila se! A kada je došla sebi, priznala je svojoj deci što je učinila tog jutra. Kada je ostala trudna sa trećim detetom, razgovarala je o tome sa svojim mužem, sa sestrom i jednom prijateljicom… I odlučili su da se ne rodi to dete. Tako je abortirala.
Majka se poslije toga u duši osećala veoma loše, dugi niz godina poslije toga bi često, kada bi se toga setila, padala u melanholiju i plakala, a zatim se dogodilo i viđenje u snu njenog sina.
To je jedini smrtni greh, koji i kada se prizna smireno i iskreno, iako se sigurno oprašta, ne zaboravlja se nikada. Ostaje i javlja se osećaj griže savesti doživotno! A to je zbog toga da se ne bi ponovio, a neka ova istinita priča zaštiti i umudri one u neznanju i maloverne.
SVAKO DETE JE DAR BOŽJI! ABORTUS DETETA U VAŠOJ UTROBI JE JEDNAKO KAO DA UBIJATE DETE KOJE VEĆ IMATE KOD KUĆE….. ZATO DRAGE MAME NE UBIJAJTE SVOJU DECU, ODLUČITE SE ZA ŽIVOT, A DRAGI BOG ĆE SE POBRINUTI ZA SVE OSTALO.
KutakNet