Agata Kristi, kraljica krimi romana koja drži Ginisov svetski rekord kao najuspešniji romanopisac svih vremena, bila je i veliki poznavalac - otrova!
Malo je poznato da su samo Biblija i Šekspirova dela bila prodavanija od njenih romana o detektivu Herkulu Poarou i gospođi Marpl.
Mnogi kažu da njena popularnost leži u činjenici da nije šokirala svoje čitaoce nasilnim ubistvima (iako je leševa bilo na sve strane), nego je budila znatiželju kod čitalaca koji su hteli da odgonetnu i sami slučajeve kojima su se "mučili" Msje Poaro i Madam Marpl.
Ipak, malo ko bi - na prvu "loptu" - mogao da kaže da je Agata Kristi odlično poznavala otrove. I to ne sa književne strane (jer, o njima je i pisala), već praktično.
Ona je svoje znanje o otrovima toliko "davala" svojim čitaocima da su je čak i patolozi spominjali kao referentni materijal u stvarnim slučajevima trovanja.
I? Da li to znači da je ova spisateljica bila moderna verzija Lukrecije Bordžije? Ne: Ona je svoje znanje o otrovima stekla kroz rad u Prvom svetskom ratu.
U to vreme, Agata je volontirala kao medicinska sestra u lokalnoj bolnici u Torkveju. U jednom trenutku, otvorena je nova ambulanta i preporučeno joj je da se prebaci u nju.
Nova uloga zahtevala je učenje, polaganje ispita, da bi se kvalifikovala kao asistent lekara i farmaceuta ili - kako se u to vreme zvalo - dozatorka. Kako bi se pripremila za svet farmacije, morala je da stekne teorijsko i praktično znanje, morala je da nauči hemijske i farmaceutske aspekte posla.
Dok ju je privatno podučavao komercijalni farmaceut u Torkveju, kao deo zadatka morala je da nauči da pravi čepiće, što zahteva priličnu dozu spretnosti.
On je rastopio kokosovo ulje i dodao lek unutra i pokazao joj tačan trenutak kada treba da izvadi čepiće iz kalupa i stavi ih profesionalno u kutiju i etiketira kao jednoprocentni rastvor. Kristi je bila uverena da je on pogrešio i dodao desetoprocentnu dozu, što je bilo potencijalno veoma opasno.
Još jednom je sve pregledala i shvatila da je on zaista pogrešio, ali se plašila ne samo sukoba s njim, nego i posledica koje bi mogle da nastanu ako pošalje opasni lek u apoteke.
Na kraju se dosetila i odglumila da se okliznula i slomila bočice s lekom, pa se izvinila i počistila nered. Ubrzo je napravljen novi lek, ovaj put u ispravnoj dozi.
Sve do 1917. Agata Kristi je napisala nekoliko pesama i kratkih priča. Ali,kada je pročitala knjigu Gastona Leruksa, pomislila je da bi i sama mogla da se oproba u pisanju detektivskih priča.
U tom trenutku probudio se inat kod Kristijeve i ona se bacila na posao.
Dok je radila u ambulanti, počela je da smišlja priču i oblikuje likove. A s obzirom na to da su svuda oko nje bile hemikalije i otrovi - odlučila je da će oružje u romanu biti - otrov.
Tako je nastao prvi Agatin krimi roman Misterija u Stajlsu, u kom se prvi put pojavljuju Herkul Poaro, Artur Hejstings i inspektor Džap.
Ostalo je - istorija. Književna, naravno.
(KutakNet)