Nemaj straha! Umiri se, draga! Od utvare to ti srce zebe. Tako ipak propio se nisam da bih umro ne vidjevši tebe. Kao nekad, i sada sam nježan, i srce mi živi samo snom, da što prije pobjegnem od jada i vratim se u naš niski dom.

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi... Živi danas, učini danas, reskiraj danas! Ne dozvoli lagano umiranje! Ne zaboravi biti sretan!

Počelo je srpskim ustankom u Hercegovini, a moglo je da se završi sa Nišom u bugarskim rukama.

Kad na mlado poljsko cv'jeće Biser niže ponoć nijema, Kroz grudi mi želja l'jeće: "Što te nema, što te nema?"

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne cita, onaj koji ne slusa muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Budući da se jezik prilagođava potrebama savremenog društva sklon je stalnom menjanju. Danas je malo govornika koji bi mogli da objasne značenje mnogih reči srpskog jezika. Postoje i reči čija je upotreba danas mala, ali to ne znači da ih treba zaboraviti.