Vreme posta treba da nauči čoveka suzdržavanju, ali ne samo od masne hrane već i od zlobe, uvreda, besa i svakog ponašanja koje ne treba da bude svojstveno pravom hrišćaninu.
PROČITAJTE JOŠ Retka fotografija na kojoj su tri srpska patrijarha – German, Pavle i Irinej (FOTO)
Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba praktikovati ako nije povezan s duhovnim.
„Ne govori mi: ‚Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini‘, nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.
U Svetom pismu piše: „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični. Post podrazumeva voljno uzdržavanje od hrane, loših misli i strasti u određenom vremenskom periodu. Cilj posta je da se očiste duša i telo, a božićnim postom se pripremamo za dolazak najradosnijeg praznika - rođenja Hristovog - Božića.
Božićni, jedan od četiri velika godišnja posta, počinje 28. novembra, i zaršava se na Božić, 7. januara. Tih 40 dana svaki pravi vernik treba da iskoristi za pročišćenje tela i duše. U toku ovog posta ne jedu se namirnice životinjskog porekla, ali su dozvoljeni ulje i vino svim danima osim srede i petka, kada je strogi post, samo na vodi. Riba se jede svake subote i nedelje, kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Hrišćani veruju da je sam Hrist prvo postio, pa su svi kasniji mučenici i svetitelji živeli po tim pravilima. Zbog toga Crkva i danas veruje da je post moćno oružje u borbi protiv demona i nečastivih sila, a za spas ljudskih duša. Posle posta, koji traje šest nedelja, vernik pristupa svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.