Pravoslavni vernici danas slave Svetog prepodobnog Isakija ispovednika.
Posle pronalaska prečasnog i životvornog krsta Isusa Hrista tokom carovanja Konstantina Velikog, zloverni car Valent krenuo je da štiti i širi Arijevu jeres. Zločestivi car počeo je daprogoni pravoverne hrišćane i naredio da se svete crkve zatvoreda se u njima ne bi vršile uobičajene žrtve. Neke crkve pretvorio je u konjušnice, a neke srušio do temelja.
Posle izvesnog vremena, Bog Duhom pokrenu na zaštitu svoga monaha Isakija. Saznavši za gonjenje crkve od strane arijanaca i da im je zloverni car pobornik, on se veoma ožalostio i dođe u Carigrad da verne utvrđuje u pobožnosti. Reč njegova beše kao goreća sveća, Duh božji počivaše na njemu i blagodat nebeska ga obasjavaše.
Nakon što je video šta zloverni car radi, molio je Boga da vernicima pokaže svoje milosrđe i da smiri gordost gonitelja. Bog je uslišio Isakijevu molitvu i poslao varavare na cara Valenta koji je sad bio prinuđen da sakupi vojsku i stupi u borbu.
Kad je Valent krenuo sa vojskom iz Carigrada, blaženi Isakije izašao je pred njega i rekao: “Care, otvori crkve pravovernima, i Bog će blagosloviti put tvoj”!
Na ovu opomenu car se zamislio, rodila mu se želja da otvori crkve, ali se prethodno konsultovao sa savetnicima. Jedan od savetnika – vojskovođa pripadnik Arijeve jeresi, savetovao mu je da ne sluša monaha nego da ga otera, što je on i učinio. Trećeg dana Isakije ga je opet zamolio da otvori vrata i zapretio mu božjom kaznom.
Foto: Tanjug/Marko Đoković
U blizini se nalazila duboka provalija na čijem dnu je bilo blato i trnje i car je naredio da bace svetog Isakija tu. Desilo se da je, uz pomoć anđela, Isakije uspeo da izađe, te je uplašenom caru rekao da njega Bog čuva i da zna da se ovaj neće vratiti iz rata ako ga ne posluša.
Car se začudio monahovoj smelosti, ali ga nije poslušao i predao ga je dvojici velikaša da ga čuvaju u okovima dok se ne vrati da ga kazni. Isakije mu je tad rekao: “Bićeš uhvaćen i živ u ognju spaljen.”
Kad su se vojske susrele nastao je strahovit pokolj i kao što je Isakije rekao varvari su pobedili. Car Valent je bio samo ranjen i uspeo da pobegne sa onim savetnikom koji ga je savetovao da ne posluša Isakija, ali su ih ipak varvari našli i ubili.
Preostala grčka vojska pošla je u susret rimkom caru Gracijanu, koji im je postavio za cara Teodosija koji je kasnije nazvan Velikim. Teodosije je odmah skupio vojsku, krenuo na varvare, uspeo da ih pobedi i progna i sa trijumfom se vratio u Carigrad.
Neki vojnici, ne znajući za Valentovu smrt došli su kod okovanog Isakija i rekli mu da se spremi za kaznu, kad im je on odgovorio da im je car spaljen, a kad je nekoliko dana kasnije stigla vest o pogibiji oslobodili su sveca i krenuli da ga poštuju kao proroka božjeg.
Čim se vratio u Carigrad novi car Teodosije tražio je Isakiju da se pomoli Bogu za njega i za njegovo carstvo. Prepodobni mu je savetovao da ostane pobožan, da crkvi povrati mir i da uteši gonjene. Car je to učinio, pa je proterao arijance iz Carigrada.
Nakon uspešno završenog posla, Isakije je poželeo da se vrati u pustinju, ali su ga carevi velikašiSaturnin i Viktor zamolili da ostane tu kako bi svojim molitvama i poukama pomagao hrišćane. Isakije je pristao, podignut mu je manastir u kome je bio učitelj, nastavnik i iguman.
Posle mnogih bogoprijatnih trudova prepodobni otac Isakije, preselio se ka Gospodu na večni pokoj, oko 383. godine.
(Izvor: Telegraf )