Nama ženama je uloga majke najvažnija u životu. To je, prosto, prirodno. Ljubav majke prema detetu je jedina bezuslovna ljubav, još ako na to dodamo instiktivni zaštitnički stav, potrebu za negom i brigom o nekome ko je od začeća deo nas, onda me ne čudi to što su žene preokupirane decom i njihovim odrastanjem.
Ono što me čudi, a što sve više primetim u svom okruženju, jeste odsustvo volje ili želje žena da se bave sobom i svojim bračnim odnosom. Verujem da je mnogo lakše pričati ili pisati o ovome, nego delovati u praksi, ali mislim da je tema zanemarivanja sebe i bračnog partnera zarad brige o deci veoma važna. Moja baka mi je uvek govorila: „Najvažnije je da žena bude zadovoljna svojim životom, da radi na sebi i neguje svoj odnos sa mužem. Onda će ona biti dobra majka. Ni jednom detetu ne treba nezadovoljan roditelj."
Rođenjem deteta u velikoj meri se menja život bračnog para. Oni se prilagođavaju novim ulogama, organizuju svoje obaveze i svakodnevne aktivnosti drugačije nego što su do trenutka rođenja deteta radili. Njihova intimnost, komunikacija, slobodno vreme i shvatanje životnih prioriteta dobijaju novi oblik.
Kako je uloga roditelja nova, partneri su nesigurniji, veća je odgovornost, a samim tim i strah, pa roditeljstvo, zbog svega navedenog, izbija u prvi plan, pritiska želju za samoudovoljavanjem i posvećenošću bračnom odnosu. U jednom trenutku, mnogo je bitno stati i razmisliti. Da li smo uspeli da uskladimo uloge? Da li jedna uloga ili odnos trpi na uštrb drugog i u kojoj meri?
Mnogi roditelji se zalete i taj zalet traje do trenutka „praznog gnezda", kada se deca osamostale, napuste dom i osnuju svoje porodice. Tada su prinuđeni da stanu i razmisle o svom partnersko odnosu. Nekada se desi da se ljudi u tom periodu još više zbliže. Shvate da imaju samo jedno drugo i da su jedno drugom potrebni, uživaju i vole se u mirnom periodu koji im prestoji. Sa druge strane, na žalost, ima dosta ljudi koji u ovom periodu shvate da su postali stranci, da se više ne poznaju i da su se udaljili. U tom slučaju ili se razvedu ili nastave da žive kao stranci.
Šta bi se desilo da su se u jednom trenutku svoga zajedničkog života zapitali koliko su posvećeni jedno drugom? Da li su zadovoljni partnerskim odnosom i šta mogu da urade pa da ga poprave ili osveže?
Pričala sam drugarici sa dugim bračnim stažom isto ovo što pišem vama. Rekla mi je nešto što često i u svojoj praksi čujem, a to je „Kada dođu deca, nemate vi više vremena jedno za drugo. Kako oni rastu, rastu i obaveze i zahtevi koje vam postavlja uloga roditelja. Osim toga, sav novac je usmeren u njihovo obrazovanje, razvoj, hobije... Ne možete ništa odvojiti za sebe, za vas, ne možete se opustiti, negde otputovati..."
Izvor:lovesensa.rs