Mikrobiom majki tokom trudnoće ključni je činilac rizika razvoja poremećaja iz autističnog spektra, pokazalo je istraživanje naučnika s Univerziteta Virdžinija.
Ovo otkriće otvara mogućnost smanjivanja rizika za razvoj autizma uz odgovarajuće promene u ishrani trudnica ili uzimanje odgovarajućih probiotika.
Da zaista postoji takva mogućnost, potvrđuje činjenica da su naučnici uspeli da spreče razvoj autizma u primercima laboratorijskih miševa. Rizik je smanjen pomoću blokiranja određene upalne molekule interleukin-17a, koju stvara obrambeni sistem organizma. Stručnjaci smatraju da bi se autizam stoga takođe mogao sprečavati tako da se inhibira stvaranje tog molekula.
Ali, autori ističu da je istraživanje ovih procesa još uvek u ranoj fazi, što znači da tek treba videti hoće li druga metoda imati nekih neželjenih nuspojava.
Stručnjaci takođe planiraju da istraže učestvuju li u ovom procesu i neki drugi molekuli.
- Utvrdili smo da je mikrobiom ključni činilac u određivanju sklonosti autističnim poremećajima, što ukazuje na to da bismo mogli ciljati majčin mikrobiom ili upalnu molekul IL-17a - rekao je dr. sc. Džon Lukens s Odeljenja za neuronauku na UVA.
- Molekul bi se takođe mogao da se koristi kao biomarker za rano dijagnostifikovanje - dodao je.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=hczbp0-v4kI[/youtube]
Poznato je da u ljudskom telu ima više bakterijskih nego ljudskih ćelija. Najviše ih ima u probavnom sistemu, gde većina njih ima pozitivnu ulogu. One nam pomažu u probavi, sprečavaju brojne infekcije i uče naš obrambeni sistem kako da se bori. Već ranije znalo se da poremećaji u funkcionisanju mikrobioma mogu uzrokovati brojne bolesti, a posebno neke autoimune kao što su ulcerozni kolitis ili Krohnova bolest.
Takođe je bilo poznato da je faktor rizika za razvoj autizma u genetici, ali i da bi deo problema mogao biti u okruženju.
U novom prelomnom radu Lukens i njegovi saradnici otkrili su složenu vazu između zdravlja mikrobioma trudnice i zdravog razvoja deteta.
- Mikrobiom može oblikovati razvoj mozga na različite načine. On je zaista važan za kalibriranje odgovora potomstva na infekcije, povrede i stres - rekao je Lukens.
Tim s UVA pokazao je da nezdravi mikrobiom majki može uzrokovati probleme u neurološkom razvoju deteta. Dobra stvar u ovom otkriću je to što se na mikrobiom može relativno lako uticati pravilnom ishranom, probioticima i presađivanjem uzoraka zdravih fekalija. Svim ovim tehnikama može se uspostaviti zdrava ravnoteža među mikroorganizmima u probavnom sistemu.
Drugi pristup, blokiranje IL-17a, mnogo je rizičniji jer taj upalni molekul ima važnu ulogu u obrani organizma od upalnih procesa. Stoga bi igranje njome moglo imati opasne neželjene posledice.
Lukens ističe da novi rad, iako pokazuje povezanost neurorazvojnih poremećaja i obrambenog sistema, ni na koji način ne ukazuje na vezu između vakcinisanja i autizma.
- Postoji definitivna veza između imunološkog odgovora i razvoja mozga. Međutim, to nema veze s vakcinama. To se zbiva mnogo ranije - pojasnio je Lukens.
Naučnici širom sveta do danas su sproveli na stotine studija koje su pokazale da ne postoji veza između autizma i vakcinacije. Sumnja na ovu vazuproizlazi iz činjenice da se prvi simptomi autizma očituju u dobi kada deca dobijaju prve vakcine.
Međutim istraživanja, među kojima je najpoznatije jedno dansko provedeno na više od pola miliona ljudi, pokazala su da je udeo dece s poremećajima iz spektra autizma jednak među vakcinisanom i nevakcinisanom decom.
(Izvor: espreso.rs / index.hr)