Article content

Misteriozni heroj ispostaviće se da je Aleksandar Todorović iz Valjeva. Ovaj čovek velikog srca oglasio se i opisao stravične trenutke. Kako je ispričao, sve se desilo u subotu rano, oko 5 sati ujutru.

- Uobičajeno jutro za volanom, išao sam prema mestu utovara. Kiša je padala prilično. Put je bio klizav kao i uvek na jednom kraćem pravcu iza kog je bila blaga krivina ulevo. Na oko 100 metara od mene pojavljuju se svetla auta koji mi ide u susret, gubi kontrolu proklizava, okreće se krug- krug i po, i zadnjim delom ispada sa puta i nestaje u mraku. Naravno, stajem, istrčavam i na prvi mah i ne vidim auto. Dva vozila koja su išla iza tog vozila staju i već tad vidim zadnja vrata od vozila koje je prevrnuto na krov u to nisko rastinje – priseća se Aleksandar.

Mahinalno je krenuo prema autu i isklizao do kanala

Prema njegovim rečima, u tom trenutku je čuo ženski glas. Žena je vrištala, tražila je pomoć.

- Nisam bio siguran na kom jeziku, nije ni bitno, možda je bio bugarski ili rumunski. Mahinalno sam krenuo pravo prema autu i u trenutku isklizao. Upao sam u kanal nogama u vodu koja je bila skoro do grudi. Žena se već izvukla napolje. Plače i grebe po zadnjim vratima i udara i viče: “dete, dete” – kaže hrabri Aleksandar.

Otvorio je zadnja vrata do pola i žena je vukla kako bi vrata skroz otvorili skoro cela, ali se voda ulivala unutra i ništa se skoro nije videlo od vodene pare oko celog auta.

- Zvuk je bio užasan. Kada sam uvukao levu ruku u autu odmah sam osetio nogu deteta koje je bilo vezano u sedištu glavicom na dole. U sekundi sam napipao pojas i uspeo da ga otkačim. Dete mi je palo preko leve ruke i tako sam ga i izvukao zajedno sa dečijim sedištem jer je bilo vezano u njemu. Kad sam ga spustio na kosinu kanala počeo je da plače. Prihvatili su ga ljudi koji su bili odmah iznad mene. Izvukli su ga. Žena je već bila na ulici, a dete je počelo da plače i onda je sve lakše bilo. Vikali su da li ima još neko u autu, ona je odmahnula i rekla “ok ok ok...”. Bio je trenutak kada je svima koji su se našli u tom trenutku pored kanala pao kamen sa srca - ispričao je Aleksandar.

Izneo im je ćebe i peškire i kad se uverio da je sve u redu otišao na utovar

Todorović kaže da su ljudi koji su se potom tu zatekli, preuzeli dete, koja ima otprilike 4, 5 godina, i krenuli da skidaju garderobu sa njega, jer je bilo skroz mokro.

- Uzeo sam iz kamiona svoje veliko ćebe i imam uvek peškire čiste jer provodim dosta vremena u kabini preko nedelje dok radim. To sam izneo, zamotali su ih i obrisali. Žena je tražila telefon od jednog vozača i zvali su nekoga, slali su lokaciju. Sve je već bilo u redu potpuno. Dečak je smešten u jedan od auta koji su stali. Bio sam tu još desetak minuta, ali bilo je previše hladno jer sam i ja bio ceo mokar. Presvukao sam se na brzinu i lagano se sklonio odatle. Dalje da pomognem nisam ni imao šta, otišao sam na utovar – kaže Aleksandar.

Dva života spasio i nema osećaj veličine - svaka čast Aleksandre!

Drugarima je kasnije preko dana ispričao šta se desilo.

- Nisam ima neki osećaj veličine, jer to nije ni prvi ni zadnji put da se tako nešto dešava na putu. Profesionalni sam vozač kamiona 18 godina, između ostalog vozim reli, od detinjstva sam za volanom i dosta iskustva imam iza sebe i raznih situacija. Neko je iskoristio priliku slikao i poslao šta se desilo pa se vest proširila jako brzo. Meni stvarno ne treba ,,reklama", ni veličanje na ovaj način. Razumem da smo zatrpani svim i svačim i raznim crnim vestima kao i nemoralnim svetom, ali ovo je jedan sasvim običan radni dan jednog profesionalnog vozača. Čisti svima putevi i čuvajte se! Bolje sat vremena kasnije nego 50 godina ranije – poručuje hrabri vozač, junak velikog srca.