„Kad smo oženili sina, suprug i ja smo rešili da im ustupimo kuću, a da za nas dozidamo dve sobe i kupatilo uz već postojeći objekat. Od prvog dana snaja nije imala nikakvu komunikaciju sa nama, razlog nismo nikada saznali, ali je problem što se i sin polako udaljavao“, započinje baka.
„Kad sam ostala bez supruga, raspolagala sam sa malom penzijom. Sin i snaja su imali problema sa poslom, imali su niska primanja, a u isto vreme su školovali dvoje dece“, kaže baka.
Sin i snaja su se zaduživali, računi za struju i komunalije rasli su iz meseca u mesec, a onda je baka rešila da im pomogne.
„I ja sam se ponudila da podignem kredit da izmire dugovanja. U međuvremenu sam obolela pa sam sinu dala ovlašćenje da mi podiže penziju. Kako sam mu dala karticu, više dinar nisam videla, a tome ima već desetak godina. Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica i ja se snalazim kako znam i umem“, ispričala je baka koja je tražila anonimnost.
Udruženje žena „Lav“ iz Pirota je u poslednjih par godina realizovalo brojne projekte koji se bave problemima ranjivih kategorija stanovništva u koje svakako spadaju ostarela lica.
Članica Udruženja Snežana Manić kaže da je starost sama po sebi teška, ali u situaciji kad su roditelji ostavljeni i zaboravljeni od dece i bližnjih, onda ne postoje reči koje bi opisale tu patnju.