Komentar

Sandra Vovoruntu otišla je u SAD sa verom u novi početak, ali se umesto toga našla u kandžama trgovaca belim robljem. Ovo je njena priča.

Nakon krvavih prošlogodišnjih napada u Parizu i napada bombaša samoubica u Briselu pre nekoliko dana društvene mreže preplavile su poruke "Je suis Charlie", odnosno Je Suis Bruxelles.

Sutra je tačno 17 godina od kada su avioni NATO vojnog saveza počeli bombardovanje Jugoslavije, a u vazdušnim udarima koji su trajali 78 dana život je izgubilo najmanje 2.500 osoba, a neki izvori tvrde da je broj žrtava dostigao i 4.000.

Odveli ste dete u školu. Poželeli mu uspešan dan i otišli bezbrižni na posao jer ako bi deca negde trebalo da budu bezbedna, onda je to u školi, zar ne?

Košarka mi uopšte ne nedostaje. Živim vrlo dobro, hvala Bogu. Imam svoja interesovanja, bavim se poljoprivredom, počinje ekskluzivnu ispovest za „Blic“ Darko Miličić.

Nekad smo znali da, ako naš tata vredno radi, da će jednog dana zaraditi dvosoban stan i da ćemo lepo živeti. Danas toga nema...

Želeli su da im deca trče po livadi, da na toj istoj livadi sagrade kuću po sopstvenoj meri i da pokrenu sopstveni posao, te uživaju u plovodima svog rada.