U mnogim ličkim selima u kojima su pre rata živeli Srbi život se ugasio. U onima u kojima još ima života ostalo je po nekoliko ljudi koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Sela u Lici, u koja su se vratili uglavnom starci, postala su čekaonice smrti.
U nekoliko sela ostao je samo po jedan stanovnik. U selu Prljevo Petar Šijan (77) već godinama živi sam, a prođe puno dana pre nego što čuje ljudski glas i sa nekim razmeni po koju reč.
- Najteže je u zimskim mesecima, kada uopšte nema ljudi - rekao je Šijan za RTS.
On se u Prljevo vratio 2000. godine, pre toga živeo je u Odžacima.
- Kada sam se vratio, ovde me ništa nije dočekalo. Kuća i svi objekti bili su spaljeni. Sve sam sam obnovio - rekao je on.
Šijan je rekao kako je krenuo od nule i nije imao ničiju pomoć.
*Foto: Printskrin/Youtube/RTS Kvadratura kruga - Zvanični kanal
- Jedino mi je pomagala naša savetnica, ostali su bili negativni. Ovde nisam dobio niti jedno pile - istakao je Šijan.
Kuća, koju je obnovio, najstarija je u selu i napravljena je pre 280 godina. Sve je, kako je ispričao, uradio svojim rukama.
Jedini meštanin u selu ima 5 koza i 23 ovce, a prima i poljoprivrednu penziju.
- 850 kuna imam penziju i od nje se ne može živeti - dodao je on.
Dan provodi tako što pusti živozinje, a uveče loži vatru i sprema večeru, mada je, kako je rekao dosta lošeg zdravlja.
Imao je manje od 60 godina kada se vratio u selo.
- Nedostaju mi ljudi, narod koji je ovde živeo, rasturio se - rekao je on.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=ZymsiPBxGe0[/youtube]
(Izvor: rts.rs)