Dr Čolaković se pita šta naši đaci uče i podseća da je Karl Rodžers, istaknuti svetski psiholog, praveći razliku između enciklopedijskog i praktičnog znanja rekao: “Budi puška, a ne vagon nabijen eksplozivom!“

Moj mlađi sin, koji ima 12 godina, upravo završava osnovnu školu, koja u Švajcarskoj traje samo šest godina. Umesto maturske večeri i maturske ekskurzije, godine zajedničkog druženja i školovanja ovde zaokružuju petodnevnim boravkom u planinama (a gde bi drugde?). Razlika u našem i švajcarskom mentalitetu se ogleda upravo u vezi nekih običnih stvari.

Zamislite da dođete bolesni kod lekara pa mu lepo opišete dijagnozu koju ste sami sebi odredili, uz pomoć interneta, naravno, objasnite mu kako ste se lečili, opet uz konsultacije interneta, ali eto, nije vam baš nešto uspelo pa vam je sve lošije i lošije pa nek’ lekar prepiše neke tablete za tu vašu bolest.

Upravo sam tužio obrazovni sistem!

Blago učiteljima, oni imaju tri meseca odmora! Ovu rečenicu neupućeni svet obožava da ponavlja  kad god se pominju prosvetari i njihove mini-plate. Tu rečenicu oni neuki i učiteljomrsci toliko često i uverljivo ponavljaju da neka naivna deca i nasednu na te priče pa se zalete i upišu učiteljski fakultet, uče pet godina i zatim se uglavnom nađu na birou jer posla nema, a ako imaju debele veze pa se dokopaju posla, onda na kraju školske godine shvate da su bili prevareni i da nemaju tih mitskih tri meseca odmora.

Svakodnevne aktivnosti učenika uključuju pečenje hrane na vatri, deljanje lukova i strela, baratanje noževima, imali su prilike da sami oderu zeca…

Page 1 of 15