Miroslav je kako Kurir saznaje jedan od osmorice radnika vranjskog “Vodovoda”koji su bili zaduženi da postave zaštitnu ogradu oko repetitoraRTS-a na Pljačkovici, brdu iznad Vranja, nakon bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999. godine.
*FOTO: T.S.
Sedmorica od osmorice radnika umrlo je od karcinoma pluća i debelog creva, a prvi radnik koji je preminuo bio je Miroslav Jović. Njihovu smrt porodice dovode u vezu sa posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom. “Njih osmorica su otišla da raščiste taj teren i da ga ograde kako bi civili bili zaštićeni, par dana su radili na terenu. Njihovi pretpostavljeni su se bunili, ali su od tadašnjeg Gradskog štaba za vanredne situacije dobili garanciju i uveravanja da taj prostor nije ozračen i da ljudi mogu da idu tamo bez ikakve zaštite”, priča Marko sin pokojnog Miroslava Jovića.
On kaže da je jedini motiv što će porodica tužiti NATO i što je pokrenuto sve to nakon toliko godina, da se sazna istina o tome koliko je zdravlje građana sa ovog područja ugroženo što je posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom.
*FOTO: T.S.
“Muka mi je više da slušam kako svi govore da nema nikakavih posledica nakon bombardovanja, a posledice su mnogo velike. Svakog dana smo u našem gradu svedoci koliko mladih ljudi se razboljeva i nažalost umire.
Imam primere iz okruženja među svojim drugovima čije je zdravlje ugroženo, a u pitanju su teška oboljenja koja su posledica bombardovanja repetitora na Pljačkovici osiromašenim uranijumom. Hoću da se sazna istina da ljudi znaju gde mi živimo, koliko je zagađeno kakav vazduh udišemo i kakvu vodu pijemo, šta jedemo. Mnogo je zdravije da se kupi genetski modifikovani paradajz nego povrće uzgajano u selima nadomak Vranja”, smatra Marko.
Njegov otac Miroslav je preminuo 2004. sa 52 godine.
“Dobio je rak pluća i štitaste žlezde. Bio je potpuno zdrav čovek, razboleo se u junu 2003.. Šta je on sve preživeo, kakvi su to bolovi bili. Od njih osmorice samo je jedan čovek živ, ali i on ima zdravstvenih problema. Otac se je lečio u Vranju, Surdulici i Beogradu. U oktobru je bolest uznapredovala pojavile su se metastaze, preminuo je početkom 2004. u strašnim mukama”, priča Marko.
Marko kaže da su radnici “Vodovoda” bili u timu za raščišćavanje terena nakon bombardovanja pri Gradskom štabu za vanredne situacije.
“Kontaktirao sam advokata, prikupljamo dokumentaciju mada to ide otežano, ne nailazimo na razumevanje kod nadležnih službi. U dogovoru sa advokatom pripremam se za tužbu”, napominje Marko.
*VRANJE FOTO: T.S.
“Dobio je rak pluća i štitaste žlezde. Bio je potpuno zdrav čovek, razboleo se u junu 2003.. Šta je on sve preživeo, kakvi su to bolovi bili. Od njih osmorice samo je jedan čovek živ, ali i on ima zdravstvenih problema. Otac se je lečio u Vranju, Surdulici i Beogradu. U oktobru je bolest uznapredovala pojavile su se metastaze, preminuo je početkom 2004. u strašnim mukama”, priča Marko.
Marko kaže da su radnici “Vodovoda” bili u timu za raščišćavanje terena nakon bombardovanja pri Gradskom štabu za vanredne situacije.
“Kontaktirao sam advokata, prikupljamo dokumentaciju mada to ide otežano, ne nailazimo na razumevanje kod nadležnih službi. U dogovoru sa advokatom pripremam se za tužbu”, napominje Marko.
U Vranju je u organizaciji Udruženja uranijumskih žrtava "Pljačkovica 99", u Domu vojske prošle godine održana tribina na temu "Istina o uranijumu".
Na tribini su govorili primarijus dr Radomir Kovačević, autor knjige “Istina o uranijumu” i ambasador u penziji Vladislav Jovanović. Tribinu je vodio Gradimir Jovanović predsednik Udruženje uranijumskih žrtava "Pljačkovica 99".
Jovanović se je tada zahvalio gostima iz Beograda što su kako je rekao “u Vranju na mestu zločina sa predumišljajem koji su učinili NATO bombarderi”. Dr Kovačević je na tribini istakao da su rezultati istraživanja sa četiri destinacije Reljan, Borovac, Bratoselce, Pljačkovica gde je gađan repetitor, pokazali da je na tim bombardovanim lokacijama na jugu Srbije, nekoliko desetina hiljada puta koncentracija radioaktivnosti bila veća nego što su standardi.
(Izvor: kurir.rs)