Za pisanje seminarskog rada od 15 strana trenutno je potrebno izdvojiti 3.000 dinara, a svaka naredna doplaćuje se 100 dinara. Tako bi rad od 20 strana koštao 3.500 dinara. Nema ograničenja u temama ili vrsti rada, a ne moraju biti ni samo seminarski radovi u pitanju, napominje se na jednom od Fejsbuk profila koji je razvio ovaj "biznis".
Osim samog pisanja, ima i drugih usluga, poput obrade već napisanog rada, a to se pre svega odnosi na tehnička podešavanja – formatiranje, stilizovanje, heder, futer.... To košta 1.500 dinara, a sistem doplate nakon 15. stranice je isti.
*FOTO: FACEBOOK / SCREENSHOT, Pretraga na Fejsbuku nudi mnoge mogućnosti
Zaradio 2.000 evra
Svaki student je usled lenjosti ili očaja u nekom trenutku pomislio da pribegne ovom rešenju, a mnogima je ovo redovan put do ostvarivanja predispitnih obaveza. A kako ovo iskustvo izgleda iz drugog ugla, "Blic" je pitao jednog od "autora iz senke", koji je godinama zarađivao pišući drugima seminarske radove, eseje i druge naučne radove.
- Ja sam sitna riba u odnosu na druge – odmah priznaje Milan iz Beograda, kako nam se predstavio, a koji se ovim poslom bavio tokom studentskih dana, "dok nije našao normalan posao", i koji je učeći umesto drugih zaradio 2.000 evra!
Po njegovom iskustvu, od ovog posla ne može da se živi, već predstavlja dodatni izvor prihoda, džeparac, imajući u vidu da ima meseci kada nema potražnje, "osim ponekog diplomskog ili master rada", ali kada "nagrnu" ispitni rokovi, može da se zaradi i po par stotina evra mesečno.
Milan ovo objašnjava činjenicom da studenti obično čekaju nekoliko dana pred rok za predaju seminarskog, i tada kreće panika.
Milan je odlučio da započne ovaj posao 2013. godine, jer mu je jedostavno - bio potreban novac. A bilo je potrebno mnogo vremena da dobije prvu mušteriju. Nakon toga, sve ide na preporuku, objašnjava on.
- Davao sam ljudima najjeftiniju cenu kako bih privukao mušterije, a bio sam korektan, uzimao sam novac tek nakon što im profesori odobre radove – priča on i dodaje da je 90 odsto radova koje je napisao dobro prošlo. Upravo zbog te korektnosti koju je ukazivao mušterijama, ali i zbog dobro napisanih radova, stvorio je sebi određeni renome. "Ne zanima me cena, hoću samo ti da mi pišeš", govorili su mu.
A teme su bile razne. Sam Milan je iz IT oblasti, pa mu većina traženih tema nije bila bliska, što je iziskivalo dosta rada, ali mnoge su mu bile zanimljive.
- Gugl rešava sve. Otvorim 10-15 stranica, izaberem šta ima logike, da vidim da li idem u dobrom smeru. Dosta pomaže i Vikipedija, i to na engleskom, jer ima dosta referenci o toj temi. Onda odem na te referentne tekstove, i prevedem ih svojim rečima - priča nam Milan sistem po kojem radi.
*FOTO: PROFIMEDIA
Šta je, zapravo, plagijat?
Milan objašnjava da je prevodio "svojim rečima" da bi se što više odmakao od originala, i da bi rad jednostavno bio autorski, a ne čisto kopiranje.
- Iskreno, ni ne znam šta tačno podrazumeva plagijat. U kojoj meri smeju da se koriste tuđe reči, pa onda samo da se prepričaju? - priznaje naš sagovornik i dodaje da smatra da je ceo sistem seminarskih radova loše osmišljen.
FOTO: FACEBOOK / SCREENSHOT
Ako je njihova poenta da se student bolje informiše o temi i da to bude istraživački rad, koncept ne bi trebalo da izgleda kao što danas izgleda, a mnogo više bi trebalo da se potrude i studenti i profesori, kaže on.
Ozbiljno istraživanje
- Tako da su tekstovi na engleskom baš dobri izvori, ali istraživao sam i prevodio i sa rumunskog, češkog... Tada su bile u pitanju teme vezane za turizam, o kojima nema mnogo literature i materijala, ali mi je bilo najlepše upravo njih da radim. Ne možete da verujete kakvih sve mesta ima na svetu, raznih pećina, recimo... To mi je bilo uživanje - priča sagovornik "Blica".
On kaže i da je mnogo naučio - učeći umesto drugih.
*FOTO: PROFIMEDIA
- Naravno da ne možete da postanete stručnjak u nekoj oblasti, ali ste o njoj temeljno obavešteni. Nauče se korisne stvari za život - kaže Milan, navodeći kao primer svoja detaljna saznanja o štitnoj žlezdi, koja je stekao pišući tuđ esej.
Plaćanje
I po pitanju plaćanja naš sagovornik je bio fleksibilan: postnet, uplata na račun ili keš uživo, nije problem. A nije postavljao pitanje ni u drugim situacijama.
- Sećam se jednog dečka koji je imao problema sa kockom. Pozove me i objasni, takva i takva stvar, nema pare. Ja mu kažem: "Dobro, šta sad, bar si bio iskren". I dečko stvarno ispadne fer, čim je skupio pare, nakon nekoliko dana, donese mi.
*FOTO: FACEBOOK / SCREENSHOT, Izbora koliko želite
Neprijatnije scene Milan nije imao, imajući u vidu da je pisao dobre naučne radove, te su mušterije bile zadovoljne, međutim, nisu svi i uvek bili korektni prema njemu.
- Veoma je zanimljivo da su poznanici umeli da me "zavrnu" za pare: ili ne daju dovoljno, ili ne daju uopšte, dok su nepoznati ljudi umeli čak i da me časte - kaže.
Profil mušterija
Po njegovom iskustvu ima dve grupe onih koji pribegavaju ovakvim rešenjima u obavljanju svojih obaveza.
- Neki opravdano kupuju seminarske radove. Ljudi koji rade, imaju decu, porodice, jednostavno ne mogu da stignu. A ima i onih koji su lenji, a imaju para i nije im problem da plate - objašnajva nam.
Iako priznaje da "nije baš najmoralnije, ali ne zna ni da li je nelegalno" ono što je on sam radio, Milan o svojim mušterijama kaže sledeće:
- Svakom odgovornom studentu bi trebalo da bude ispod časti da mu drugi pišu radove. Ako mogu ja, koji ne znam ništa o toj materiji, možeš i ti koji to studiraš.
Naš sagovornik kaže još i da "nije upoznao tog koji 'puca' na desetku", a da takvi ne bi ni tražili drugima da uče umesto njih.
- Kad sam studirao, ja sam jurio desetke i nikada ne bih imao poverenja u nekog drugog da uradi umesto mene ono što mi je tako važno. Jednom me je zvala neka devojka, dva dana pre nego što mora da preda seminarski i moli me da joj hitno uradim, preko reda, jer bez njega ne može da upadne na budžet!
On napominje da, osim nezainteresovanosti studenata za njihovo lično studiranje, postoji još jedan problem koji se odnosi na samo pisanje: mnogi nemaju elementarno znanje korišćenje "word"-a.
Ljudi jednostavno - neće da uče
U vezi sa tim, jedna od ponuda koju je imao, osim samog pisanja i ispravljanja radova, jeste držanje časova.
- Ideja je bila da naučim ljude kako da sami napišu svoje eseje, što nije loša investicija. Ali za tu obuku jednostavno nije bilo zainteresovanih - kaže.
Uigran tim
Nakon što je rešio da prestane da se bavi pisanjem umesto drugih, za Milanom je ostao razvijen tim, koji se godinama gradio.
- To su pametni i organizovani ljudi, sa kojima je lako dogovoriti se, pogotovo po pitanju raspodele posla. Svako bira temu koja mu je bliska - kaže.
Tim je počeo da se sastavlja postepeno, a Milan je uključivao jednog po jednog kolegu, za kog je na fakultetu video da je vredan i dobar student sam po sebi.
- Bavio sam se ovim četiri godine, i nadam se da nikad više neću morati nikome da napišem nijedan seminarski - zaključuje sagovornik "Blica".
(Izvor: blic.rs / M. Milojković)