Dan počinje gimnastikom, zatim organizuje rad fondacije „Branka i Mlađa Veselinović“, a uveče uredno odlazi u pozorište. Smeje se, crta, piše knjige za decu… Provodi vreme tako da ne bude očajna što više nije mlada – istakla je ona jednom prilikom. I u ovim godinama kaže da i dalje glumi.
Često je, pak, možete sresti i na ulici kako prodaje suvenire i sitnice iz svog doma da bi pomogla onima kojima je pomoć neophodna.
To je rutina koja je čini srećnom, kao i mnoge druge, kojima neprimetno i neprestano pomaže.
– Prodajem i nameštaj, a novac ponesem u Crveni krst. Humanitarnim radom počela sam da se bavim još od detinjstva i to ću činiti dok sam živa. Uspevam da od penzije odvojim neki dinar za slatkiše i odem da obradujem stare ili mlade. Radili smo Mlađa i ja to zajedno, a sada je spalo na mene – kaže Branka.
U svojoj misiji naiđe i na nezahvalnost, ali ne posustaje. Pomaže koliko može.
– Pre neku godinu pomogli smo ženi koja je rodila trojke. Jedna devojčica dobila je 100.000, a njeni roditelji nisu mi ni zahvalili. Ali to me ne sputava da i dalje pomažem. I ne znam gde završi novac iz Crvenog krsta Srbije, ali verujem da ode kod onih kojima je najpotrebniji – kaže Branka.
Branka je rođena avgusta 1918. godine u Novom Bečeju. Završila je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu. Mnogi njeni profesionalni uspesi ovenčani su nagradama za glumački i humanitarni rad, a godinama je i ambasador Unicefa.
– Srce mi kuca za ljubav prema deci. Mi smo kući vaspitani da uživamo u njima. Moja baka je isto dočekala duboku starost. Sa 90 godina imala je priredbe za važnije datume. Učila sam od nje da se tako ponašam. I uvek se vodim onom rečenicom moje pokojne prijateljice Desanke Maksimović: “Daj vam bože moje godine, ja u vaše više neću moći” – kaže Branka.
Branka je jednom prilikom za “Blic” otkrila i recept kako srećno dočekati duboku starost:
– Mozak ne treba staviti na otavu. Treba ga koristiti. Hvala bogu, još mogu o sreći da snivam. Ne bojim se smrti. I ona mora jednog dana da dođe, a do tada pišem, crtam, gledam televiziju.
Branka Veselinović je uvek raspoložena za šalu i često prepričava jednu glumačku anegdotu:
– Jednom prilikom prišla mi je žena i rekla: „Jao, gospođo, što vi ličite na pokojnu Branku Veselinović.“ Meni je to bilo simpatično. Zatekao se tu i Nikola Simić, kao i još neke kolege, popadali su od smeha. Nikola je posle prišao i rekao mi: „Branka, dabogda vi nama još dugo bili pokojni.“
Eto, nažalost, i njega sam ispratila iako je skoro 20 godina bio mlađi od mene – ispričala je glumica.
(Izvor: opanak.net / kurir.rs)