Čečarića ovih dana pozivaju mnogi radoznali odgajivači i ljubitelji žuvotinja iz zemlje i inostranstva kako bi im otkrio “tajnu” kako je crno jare došlo na svet.
Inače, čuvši da selo odumire, Čečarić je pre par godina rešio da u ovom pitomom mestu kraj Međunarodnog puta Beograd -Temišvar kupi kuću i počne da gaji koze, patke i guske, a u planu su mu i svinje rase mangulica.
– Završio sam poljoprivrednu školu, a kao srednjoškolac maštao sam da jednog dana imam svoje imanje i stoku. Obilazeći južnobanatska sela, odlučio sam da se u Nikolincima, na prostoru nekašnjeg dna panonskog mora usidrim, i na nepreglednim pašnjacima napasam stada, započinje svoju priču Čečarić koji je posao počeo sa sedam koza rase Alpina i domaćim.
Kazao je i da se nada da će na blagorodnom pašnjaku sa sočnom travom, udružen sa komšijama, ukrupniti stado, kako bi poboljšali genetski potencijal koza.
A o tome kako je dobio crno jare, kaže:
– Ukrštanjem pomenutih rasa koza dobio sam crno jare. Cilj mi je da ga uz dobru veterinarsku zaštitu i preventivu odgajim. Koze su ješne, napredne, razigrane i zato sam svoje stado nazvao „veselim“, kaže sagovornik i dodaje:
*Foto: juznibanat.rs
– U odnosu na ostalu stoku u agrobiznisu, kozarstvo kod nas još uvek nije toliko profitabilno. Da gajim koze opredelila me ljubav prema životinjama i sve ono što je u Banatu tradicija. Računam da uvećam stado i da kozarstvo na ovim prostorima zaživi kao nekada.
Čečarić redovno prati TV emisije o kozarstvu i brine ga to što je sve više napuštenih salaša na kojima je nekada bilo koza i ovaca. S druge strane, raduje ga pojava što se selu vraćaju mladi i obrazovani ljudi i uveren je da će ukrupnjavanjem proizvodnje svi imati koristi.
Slavko Čečarić ističe da ova proizvodnja garantuje egzistenciju, pogotovu što koza nije zahtevna životinja i njeno se gajenje isplati. Pored mini pašnjaka kojeg ima uz okućnicu, Čečarić perspektivu gajenja stoke vidi i u 30 kilometara prostranoj i neiskorišćenoj livadi koja se proteže od Nikolinaca do Kanala DTD.
Primer ovog odgajivača koza ukazuje na to da uz manje subvencije države, mesta i prostora za život na selu ima.
(Izvor: juznibanat.rs)