90 odsto kolektiva u drugom stanju
Sa propadanjem pribojske privrede, grad na Limu polako odumire. U potrazi za poslom, iz godine u godinu sve više mladih napušta rodni kraj, pa je tako između dva poslednja popisa Priboj izgubio oko 4.000 stanovnika. U poslednjih deset godina jedino je 2015. donela pravi bebi-bum u gradu. A za to su najviše zaslužne vaspitačice predškolske ustanove „Neven“.
– U vrtiću radi ukupno deset vaspitača, a od toga nas devet smo u 2015. dobile decu. Za godinu dana sve smo ostale u drugom stanju. Jedino je kolegu Danila Žugića zaobišao bebeći „virus“, ali samo zato što je muškarac – otkriva nam Andrijana Tirić Raković, vaspitačica u PU „Neven“.
S ponosom ističe da njihov kolektiv nije jedinstven samo po bebama, već i po tome što su jedan od retkih vrtića u Srbiji koji ima muškarca vaspitača.
– Na Danila smo veoma ponosne. Oko njega su i roditelji odmah počeli da se otimaju čim smo mi, jedna po jedna, krenule da odlazimo na trudničko bolovanje – ubacuje se u razgovor Emina Hamzić, vaspitačica, dok nam njena koleginica Marija Despić prepričava komentar jednog tate: „Pitao me je da li u vrtiću imamo nekog vaspitača. Za njega znam sigurno da neće ostati u drugom stanju“.
Bez obzira na ove šale, sve uglas ističu da roditelji nisu imali zamerki što im zbog kolektivne trudnoće deca menjaju vaspitačice, kao ni direktorka vrtića Jasna Kojadinović. Njoj je možda u toj situaciji bilo i najteže jer treba organizovati posao kad ti je 90 odsto kolektiva u drugom stanju.
– Direktorka je imala razumevanja i bila je presrećna zbog nas – ističe Andrijana.
Svakog meseca nešto slavimo
Vaspitačice u ovom pribojskom vrtiću mnogim kolektivima mogu da posluže kao primer, i to ne samo zbog njihovog doprinosa natalitetu. Lepe, mlade, odgovorne i složne uživaju dok rade sa decom. Većina njih druži se još od studentskih dana, a sad, osim na poslu, viđaju se i na dečjim rođendanima i slavama.
– Kod nas je uvek veselo. Svakog meseca imamo povod za slavlje. Prvo smo slavili rođenja dece, pa smo išli jedni kod drugih na babine i sad proslavljamo rođendane – kaže vaspitačica Milica Toković, dok joj se ćerka Nina vrzma oko nogu.
Baš kao i one, i deca im se lepo slažu. Bilo je pravo uživanje gledati ih onako male kako se trude da okite jelku, koja im od silnog radovanja umalo u jednom momentu nije pala na glavu. Bilo je tu i slomljenih ukrasa, a prava uzbuna nastala je kad su za slikanje krenuli da stavljaju novogodišnje kapice i rajfove na glavu.
– Adine, ti samo poziraš i ideš za fotografom. Kažem ja da si ti mamin maneken – kaže Emina ponosno svom sinu.
Sa druge strane, malena Anja ni na sekund se nije odvajala od mame Andrijane. Nije je videla ceo dan, pa zato kad je vidi posle radnog vremena, pripije se uz nju i ne pušta je sve do spavanja. Još uvek nije u maminoj grupi, ali i to će se dogoditi u jednom trenutku.
– Svaka od nas će u nekom momentu biti vaspitač svom detetu. Biće to pravi izazov i za nas i za njih – priča Andrijana, koja osim Anje ima i četvorogodišnjeg sina Dušana.
Mnogo volimo naš posao
Iako posao vaspitača nije nimalo lak, posebno u današnje vreme kad ni roditelji ne mogu da budu autoritet svojoj deci, ove mlade i požrtvovane vaspitačice kažu da mnogo vole svoj posao. Otkad su i same postale majke, imaju više razumevanja za roditelje i njihova brojna pitanja.
– Ranije mi je bilo čudno što mame i tate baš svaki dan postavljaju ista pitanja, ali sad ih razumem. Iskustvo me je naučilo da je u komunikaciji sa roditeljima najbitniji pristup – naglašava Emina.
Jedino nam je žao što tog dana nismo upoznali Miru Mršević, njihovu koleginicu i vaspitačicu. Nije mogla da dođe na druženje sa nama jer se mala Staša razbolela, ali biće još beba u Priboju i prilike da ih upoznamo.
(Izvor: zena.blic.rs / Foto: Zoran Lončarević)