Kao rezultat konstantnog rada i ljubavi prema nauci koja je za mnoge bauk, Stefan je lestvicu uspeha familije poslednji put podigao prosekom 10,00 na Elektrotehničkom fakultetu, koji u Srbiji mnogi smatraju najtežim.
Stefanovo ime bilo je na vrhu liste pobednika najprestižnijih takmičenja fizike i matematike u osnovnoj i srednjoj školi, a na elektrijadama nastavio je tradiciju i iz fizike četiri godine osvajao nagrade. Riznica osvajanih medalja smatra da je veliki deo zasluga posvećenih roditelja koji su se dovijali kako da izađu u susret njegovoj natprosečnoj žeđi za znanjem.
- Kada sam bio mali postavljao sam mnogo pitanja. Mama i tata uvek su nalazili odgovore, ma koliko to bilo naporno. Sećam se, na primer, da sam imao oko tri godine kada sam pitao tatu koliko čovek ima kostiju. Nekad nije bilo tako jednostavno kao uz pomoć interneta doći do odgovora, pa je on pitao nekog doktora kojeg je sreo. Uvek, šta god nam je trebalo oni bi nam omogućili - prepričava Stefan.
Ponosni mama Gordana i tata Đuro daleko su od struke fizičara, ali medicinska sestra i vatrogasac mogli bi mnogima da održe čas iz najjednostavnijih stvari koje roditelj može da učini za dobrobit svoje dece.
Recept im sigurno valja, čim pod istim krovom stasavaju tri genija. Mlađa deca sustižu Stefana, sa ponovljenim takmičarskim medaljama i đačkim uspesima. Marku tek što se osušio pečat u indeksu ETF-a pa je i on nakon svršene Matematičke gimnazije upisivao isključivo desetke, dok Anja i dalje pohađa istu srednju školu kao braća i niže petice.
*Stefan je "poveo kolo" sa naizmeničnim rezultatima struja Foto: Telegraf
Na mlađe nema pritiska u porodici da ponavljaju za starijim bratom ili da ga nadmaše, ali takmičarski duh uz očekivanja profesora im ne daju mira.
- Marko je gledao mene kao neki primer. Krenuo je istim putem, ali mogao bi na ETF-u da izabere neki drugi smer, a očigledno su izbori tek i pred Anjom - primećuje Stefan pod krovom porodice u kojoj je moguće zaneti se nekim zanimljivim problemom u zadatku i ležerno prodiskutovati.
Među studentima Elektrotehničkog fakulteta vlada stara, "dobra", neretko obistinjena, izreka "Prve tri godine na ETF-u su najteže, a onda se upiše druga pa sve bude lakše". Zato u prvi mah nije bilo najjasnije njegovo uzgredno spominjanje statusa brucoša kao najlakšeg.
- Imao sam dobro predznanje koje nosim iz Matematičke gimnazije, i onda mi je prva godina došla mnogo lakše nego većini studenata. Možda se u gimnaziji i bolje radi nego na fakultetu u prvoj godini. Upisuju je ljudi koje zanimaju prirodne nauke, gde profesori rade sa zadovoljstvom i dobijaju neka nestandardna pitanja. Praktično sam samo obnovio gradivo - pojasnio nam je Stefan, koji se u narednoj godini svojih studija opredilo za smer signali i sistemi, a uskoro putuje u Italiju gde planira da završi master studije.
Do perfektne desetke na ETF-u recept je sa više kora. Nije toliko do tog okruglog broja, koliko do postavljanja izazova sebi da reši neki problem, pa je i poništio dve devetke i ponovio ispit do najviše ocene, kao na Teoriji električnih kola, iz koje je kasnije išao i na takmičenje.
- Rad i motivacija su presudna stvar. Ustvari, volja. Ima mnogo talentovanih ljudi, ali samo su u nekom trenutku odustali, nisu se žrtvovali možda kao ja. Uvek imam želju da uradim što bolje, ali ne da sam unaped to zacrtao. Koliko god da neko ima dar, on mora da bude motivisan da ga razvija - Stefanov je savet.
(Izvor: telegraf.rs / Milena Rodić)