Marina S. (25) nikada nije dovodila u pitanje plan da, čim diplomira na Medicinskom fakultetu sa najvišim ocenama, napusti Srbiju. Ova 25-godišnjakinja sada pakuje svoju diplomu, knjige i rečnik nemačkog jezika i kreće put Austrije gde će joj jedna elitna bolnica ponuditi posao i specijalizaciju.
U poslednjih 15-ak godina iz Srbije je otišlo oko 90.000 mladih stručnjaka. Njihovo školovanje državu je koštalo minimum devet milijardi evra koje su, umesto da budu zalog za budućnost naše zemlje, završile kao donacija Srbije zemljama u koje su otišli.
Statistika je crna! Iz Srbije u proseku odlazi oko 30.000 ljudi godišnje. Procenjuje se da školovanje jednog intelektualca, od osnovne škole do diplome fakulteta, košta minimum 100.000 evra, a ta cifra značajno raste u slučaju lekara, stomatologa, pilota i inženjera.
To znači da je iseljavanjem 90.000 visoko obrazovanih stručnjaka, Srbija Americi i Evropi praktično poklonila minimum devet milijardi evra, jer je toliko novca izdvojeno iz budžeta da bi svi oni dobili znanje i diplome koje su sa sobom odneli u svet.
Ovaj trend traje skoro dve decenije, ali i dalje ne postoji mogućnost da se od onih koji odmah posle fakulteta odu naplati sve što je u njih uloženo. A u njih je uloženo mnogo, jer iako je u Srbiji samo osnovna škola obavezna, država o svom trošku školuje i sve đake srednje škole, kao i veliki broj studenata i postdiplomaca.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović slaže se da je odlazak mladih stručnjaka u koje se godinama ulagalo ogroman problem.
- Studiranje lekara i inženjera je izuzetno skupo, a ako pomnožimo broj onih koji su otišli sa troškovima njihovog školovanja, to je ogroman novac.
Ipak, on smatra da rešenje nije u tome da im tražimo da uloženi novac vrate.
- Nije to tako jednostavno. Novac koji država daje za školovanje studenata je isti onaj novac koji njihovi roditelji godinama uplaćuju u budžet kroz razne poreze i doprinose. Čaušesku je pokušao da uvede to u Rumuniji, ali nije mu uspelo, ljudi su ipak odlazili i to plivajući preko Dunava - kaže Ognjanović.
On smatra da ovaj problem može da se reši samo obezbeđivanjem boljih uslova za rad u našoj zemlji, kao i smanjenjem upisnih kvota na fakultetima koji prednjače na eidenciji Nacionalne službe za nezaposlene.
Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu kaže da je šteta mnogo veća od novčane.
- To je samo direktna šteta, indirektna je mnogo veća, nemerljiva, jer ti ljudi odlaze iz Srbije, ne stvaraju porodice, ne plaćaju poreze u našoj zemlji i ne doprinose inovacijama Srbiji nego nekim drugim državama - kaže Kovačević.
On objašnjava da ne postoji mogućnost da se studentima to i naplati, jer univerziteti i država nemaju nikakve ugovore sa njima.
- Postoje fondovi za talente koji stipendiraju mlade, pa ih uslovljavaju da ostanu u zemlji, ali i oni moraju da ih "puste" kada shvate da ne mogu nigde da im nađu posao. Jedino rešenje je obezbediti im da rade posao za koji su školovani i da od toga mogu da žive - kaže Kovačević.
U Ministarstvu prosvete kažu da je ove godine fakultet o trošku države upisalo 5.913 studenata.
- Godišnje školarine na fakultetima kreću se od 60.000 do 250.000 dinara, ali je pogrešno izvesti zaključak o ceni studiranja samo na osnovu iznosa školarine koju plaćaju studenti. Tu su i troškovi za plate profesora, kao i drugi troškovi kada je reč o sredstvima za rad.
Oni ističu da Sektor za učenički i studentski standard svake godine daje oko 11.700 studentskih kredita i oko 9.000 studentskih stipendija, sa mesečnim iznosom od 8.400 dinara.
Ipak, odgovor na pitanje da li bi studenti koji posle fakulteta odu u inostranstvu da rade, trebalo da "vrate" državi novac uložen u njihovo studiranje, od Ministarstva prosvete nismo dobili.
(Izvor: telegraf.rs / Gorica Avalić)