POSLE dvonedeljnog raspusta, učenici drugog tri razreda Osnovne škole "Svetozar Marković" u Beogradu, vratili se u klupe. Živahno, razdragano, uz nezaobilaznu graju i onako dečje, "ulepšano", hvale se dobijenim prazničnim poklonima, prepričavaju dogodovštine sa putovanja, skijanja, klizališta... Svako od njih željan je da baš njegova priča bude najupečatljivija.
Baš ta divna, međusobna ljubav učiteljice Milanke i njenih đaka bila je jača od novog propisa o penzionisanju žena, po kom je poslednjeg dana minule godine učiteljica trebalo da ode u penziju. Da "svoju decu" ostavi na polovini školovanja u nižim razredima osnovne škole. Ali, tuga đaka, upornost njihovih roditelja i podrška direktora škole, bili su dovoljni za razumevnje nadležnih - učiteljica Milanka će svoju poslednju generaciju "izvesti" do kraja.
- Mislila sam da pred "silom zakona" nemamo šanse i da ću ovih dana već biti u penziji - priča učiteljica Milanka. - Sva dokumentacija o mom penzionisanju bila je spremna. Direktor škole je, međutim, pisao nadležnima i iz ministarstva je stiglo rešenje o produžetku rada, dok ovi moji mališani ne završe četvrti razred.
Na pitanje zašto je toliko posebna, zašto je već 34 godine beskrajno vole i poštuju i roditelji i đaci, naša sagovornica samo skromno sleže ramenima. U njenom kolektivu, pak, kažu da su vrline učiteljice Milanke kao pedagoga i kolege - mnogobrojne. Ali, dovoljno je istaći, vele, to što je verovatno jedini učitelj u Srbiji o kom su generacije đaka napisale hiljade najlepših radova i učitelj na čije časove su bežala deca iz drugih odeljenja.
- Kada njenim đacima zadate da pišu o onome kog dobro znaju i najviše vole, gotovo svi u odeljenju pišu o njoj, o svojoj učiteljici. I tako je iz generacije u generaciju, gotovo tri i po decenije. Ona je pravi učitelj starog kova koji je svoje časove prilagodio modernim vremenima i svim promenama školskih programa. Osim toga, većina njenih đaka, danas su vrlo uspešni ljudi - otkrivaju nam Milankine kolege.
Na svoj, dečje iskren način, našu sagovornicu opisuju i njeni đaci. Za Lunu je "najbolja jer nije stroga". Andrea kaže da je "tiha i kada ih ponekad kritikuje". Aleksa, Filip i Vuk je "mnogo vole jer sve svoje učenike zove - zlato". Drina, Lara, Jovana i Višnja, pak, kažu da ih "učiteljica uvek i baš sve razume"...
- Za one koji vole decu, biti učitelj je najlepši poziv - ponosno priča učiteljica Milanka. - A, meni je ovo kao da nije posao nego hobi. Dok radim uživam. Svakodnevno budno pratim moju dečicu, radujem se i tugujem s njima. Trudim se da ih razumem, da ih zagrlim kad god je potrebno. Da odgovorim na sva đačka pitanja, da ih motivišem. Jer, duboko verujem da učitelj sa roditeljima određuje budućnost deteta. Koliko liče na roditelje, deca toliko liče i na učitelja. A, rezultat mog i roditeljskog rada videće se kad dete bude u pubertetu, negde potkraj sedmog-osmog razreda.
Vaspitavanje i učenje mališana bez straha, za našu sagovornicu je osnovno načelo rada. Svoje đake, veli, ne kažnjava i ne nagrađuje. Trudi se, takođe, da što više gradiva nauče na času i da što manje obaveza odnose kući. Šta ne razumeju da pitaju nju, a ne roditelje. U kući, smatra, što više vremena treba da provedu sa roditeljima.
- Na času im uvek tražim više znanja, a oni uvek daju najviše što mogu - nastavlja učiteljica Milanka. - Stroga sam u zahtevima, ne i u ocenama. A, ako dete neko gradivo ne može da savlada, ne insistiram, važno je da nauči osnovne pojmove. Ukoliko detetu ne ide matematika, ide neki drugi predmet. Deca, jednostavno, imaju različite sklonosti. Oni uče i nauče gradivo, ali ih u školi treba naučiti životu i življenju u kolektivu.
BIVŠI ĐACI, RODITELjI SADAŠNjIH Ceo radni vek, učiteljica Milanka Radulović je u školi "Svetozar Marković". Njeni mnogobrojni nekadašnji đaci su sada roditelji njenih učenika. I Vladimir Velev bio je đak učiteljice Milanke, a sada je njegova ćerka. - Kada sam pre dve godine čuo da učiteljica uzima poslednju generaciju insistirao sam da ćerka bude kod nje, jer sam bio đak njene prve generacije - otkriva Velev. - Želeo sam da učiteljica moje dete pripremi za život kao što je nekad mene.
NAJVAŽNIJI VASPITNI ZADACI
TOKOM nastave najviše pažnje posvećujem vaspitnim zadacima - priča naša sagovornica. - Trudim se da đacima usadim ljudske vrline, da neguju i razvijaju ljubav, da budu humani i uvek spremni da pomognu, jer roditelji, prezauzeti trkom za životom, nažalost, sve manje vremena imaju za vaspitanje dece. Ima, takođe, i ambicioznih roditelja koji previše uče decu pa su mališani nezainteresovani na času. Učitelj sve to mora da ima u vidu.
(novosti.rs)