Dečak velikog srca: Mali migrant pomaže da ozdravi dečak iz Srbije

Farhad Nuri (10) sav prikupljen novac od izložbe koju je priredio dao je Nemanji Damčeviću za terapiju.

Da je najčistija dečja duša, još jednom je dokazano humanitarnom akcijom koju je organizovao Farhad Nuri (10), dečak koji je pre dve godine napustio svoj dom u Avganistanu. Na izložbi „Treba nam ljubaznost - san jednog desetogodišnjaka” u kafeu „Slow” prikupljeno je 34.155 dinara, koje je Farhad poklonio Nemanji Damčeviću, koji je imao operaciju na mozgu u Parizu i kome je potreban novac za dalje lečenje.

Farhad Nuri, dečak koji osam meseci boravi u Srbiji u izbegličkom kampu, želi samo da njegova porodica bude srećna, da imaju posao, da on i njegova braća imaju normalan život.

 

- Crtam svaki dan i voleo bih postanem umetnik. Želeo bih da radim na televiziji, da crtam crtane filmove, ali i da moja braća imaju priliku da jednog dana imaju dobre poslove. Dom gotovo da ne pamtim. Sećam se samo nekih lepih mesta, jer moja domovina jeste lepa, ali ima mnogo loših ljudi tamo - kaže Farhad za „Alo!”.

Ovaj desetogodišnjak, kom su već nadenuli nadimak Mali Pikaso, za sebe kaže da misli da je talenat dobio od svog oca, kao i da mu prija vreme koje provodi u Srbiji, jer ima nove prijatelje, koji ga uče da priča srpski jezik.

Farhad Nuri

*Foto: Ana Paunković

Farhad živi u Prihvatnom centru za izbeglice i migrante u beogradskom prigradskom naselju Krnjača, gde je sa porodicom stigao bežeći iz Avganistana pred talibanima. Međutim, na njegovim slikama nema traga rata, niti neke tuge. Aleksandra Popović, učiteljica škole „Fabrika fotografije”, čiji je Farhad stipendista, rekla je nam je da su njegovi radovi odraz talenta u kojem se reflektuje Farhadova vesela dečja priroda, ali i da su ti radovi dostigli zrelost ozbiljnijeg umetnika.

- Prvi put sam primetila Farhadov talenat kada je kroz priču sa jednim dečakom rekao da će mu nacrtati tigra. Prišla sam da bih mu pomogla, našla sam sliku tigra na mobilnom telefonu i, na moje iznenađenje, Farhad je sa takvom lakoćom počeo da crta. Povremeno je pogledao sliku na telefonu i to je meni bilo neverovatno - kaže za „Alo!” volonter centra za izbeglice Vanja Parović.

(Izvor: Alo.rs / Autor: Ivana Mišić)

Share this article