Tokom odrastanja imao je samo dve želje: da pomaže drugima i da postane dobar čovek. Sa samo osamnaest godina uspeo je ispuniti obe. Nakon majčine smrti jednostavno je morao ranije odrasti. Bezbrižnost i igru zamenile su puno ozbiljnije stvari, ali i neverovatna želja da pomogne drugima.
Zahvaljujući volonterskom radu i aktivizmu, ovaj mladi Bilećanin proputovao je 12 zemalja, a iskustva koja je stekao na seminarima i radionicama već nekoliko godina prenosi vršnjacima širom BiH.
- Život svakome romane, tako je i sa mnom. Bio sam prinuđen da sazrim i odrastem pre nego moji vršnjaci, jer sam rano ostao bez majke. Život sam nastavio sa ocem i bratom, koji su uvek bili uz mene. Nije bilo lako, jer kao i svako dete, bio sam željan sreće, igre, drugarstva, a najmanje tuge. Ali ne ide uvek tako u životu – kaže Đorđije.
*Foto: Facebook/Đorđije Đole Kašiković
Nije se predao i pao u očaj kad je bilo teško. Kaže da je u njemu uvek postojala nada da posle kiše dolazi sunce. Još u osnovnoj školi otkrio je da pomaganje drugima čoveka zauvek promeni. Prvi put volontirao je sa 14 godina na humanitarnom koncertu za jednog dečaka iz Trebinja.
Osećaj sreće i radosti koji je tada doživeo, odredili su njegov dalji životni put. Usledili su razni seminari, radionice, skupštine srednjoškolaca, organizacija projekata i edukacije prvo sebe, pa onda drugih.
Đorđije je anti-dop ambasador prve generacije, što je za njega, naglašava, neprocenjivo iskustvo jer je svoje znanje o prevenciji zavisnosti podelio sa više od 1.000 vršnjaka. Upravo aktivizam i volontiranje smatra zaslužnim za osmeh koji danas ima na licu.
– Boja kože, ime, pol, nacionalnost, nikada me nisu zanimali, samo mi je bilo važno da je neko čovek i imao sam sreću da kroz volonterizam i aktivizam upoznam prave, divne ljude koji hoće bolje sutra za sve nas, koji veruju u sebe i koji grade neku bolju i zdraviju budućnost. Za mene aktivizam i volontiranje predstavljaju trenutno sve i čitav moj svijet – kaže ovaj mladi Bilećanin.
*Foto: Facebook/Đorđije Đole Kašiković
Kada ga pitaju zašto radi za džabe, Đorđije im odgovori da volonteri rade za džabe ne zato što su bezvredni, već zato što su neprocenjivi. I zato šalje poruku svim mladima.
– Uvek treba raditi na sebi, jer tu posla uvek ima. Naši kvaliteti sigurno će se jednoga dana isplatiti i doneti bolje sutra i nama kao pojedincu, ali i društvu, ali samo pod uslovom da u nama samima ima želje za tim. U svakome od nas se krije nešto posebno. Mladi ljudi su kao komadići slagalice od kojih, kada se spoje, nastaje jedna prelepa slika. Kada se složimo, možemo postići fenomenalne stvari i moramo raditi na tome zajedno, bez obzira na to kako se zovemo ili gde smo rasli – zaključuje Đorđije.
(Izvor: telegraf.rs / buka.com)