I tog poslednjeg dana njegovog života radio je baš sve što je voleo. Išao je na pecanje, igrao košarku, proveo vreme sa mamom i tatom. Mama mi je rekla da je bio veliki ljubitelj satova, ali i te koka-kole, koju je to veče hteo da kupi, ali nije uspeo...
Ovako je za "Blic", stegnutog grla i sa suzama u očima, Kristina Jovanović (18) prošle godine pričala o Dušanu, brutalno ubijenom dečaku 18. oktobra 1997. godine, o bratu kojeg joj nije bilo suđeno da upozna.
Dušana Jovanovića, tada trinaestogodišnjaka, ubila su dvojica “skinhedsa” u centru Beograda, kada je otišao do radnje. Ubice, tada sedamnaestogodišnjaci, prvo su mu tražili novac, a onda počeli da ga udaraju i šutiraju..
*FOTO: VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA
Sve ovo je priča koje je dočekala Kristinu po rođenju, tri godine kasnije, i obeležila njen život.
- Kako sam rasla tako sam sve vreme živela sa tom pričom. Nisu mi dali priliku da ga upoznam. Iako nikada neću znati kakav je stvarno bio, kroz priču sam stvorila jasnu sliku o njemu. Dule je bio druželjubiv, voleo je životinje, satove. Bio je veliki ljubitelj košarke, fudbala, a mnogo je voleo i da ide na pecanje - ispričala je tada Kristina.
Dušan je čak i radio, naglašavala je ponosno sestra - pod ruku sa mamom i tatom koji su bili radnici “Čistoće”, i starijom sestrom Duškom, tada 16-ogodišnjakinjom, išao je u prodavnice koje su oni čistili i pomagao.
- Mama i Dule su bili ovde u Mirijevu kod naših ujaka. Dule se vratio presrećan sa pecanja. Nikako mu se nije išlo, ali mama je rekla “Hajmo kući, treba tata da dođe”. I to je razlog zašto je mamu ceo život grizla savest. Stalno je mislila da bi u suprotnom i danas bio živ - ispričala je ona.
*FOTO: VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA
Njena majka je više puta pokušala da se ubije.
- Nikada nije pokušala da oduzme sebi život dok sam bila u kući. Čak su kad sam se rodila svi govorili da je postala sasvim druga osoba. Međutim, nikada nije mogla da prihvati da njenog sina više nema. Nedelju dana pre nego što je oduzela sebi život, primetili smo da je u depresiji. I jednog dana kada sam došla kući, ja sam bila ta koja sam je prva i zatekla...
Nesrećna žena obesila se 12. jula 2015.
- Duletu je rođendan bio 1. avgusta. Tokom svih tih 18 godina pričala je kako hoće da bude sa svojim sinom za njegov rođendan. I tako je čekala i čekala. I te poslednje godine više nije mogla. Htela je da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena - ispričala je prošle godine tinejdžerka.
*Kristina ispred svog doma / FOTO: VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA
Kristina, tada 15-godišnja devojčica, ostala je sama sa bolesnim ocem. Nakon nekoliko srčanih i moždanih udara, zbog tromboze čovek je ostao i bez obe noge. A onda je u novembru pre dve godine i on preminuo, a Kristina je ostala sama.
Prazna kuća, Dušanove slike koje je svuda okružuju, postale su glasna tišina.
- Htela bih da se o Duletu snimi dokumentarni film, da se nikada ne zaboravi njegova tragična smrt - zaključila je tada Kristina Jovanović.
UBICE NE ŽELI NIKADA DA VIDI
*Spomenik u znak sećanja na Dušana / FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA
Dušanove ubice su osuđene na po 10 godina maloletničkog zatvora, ali su pušteni već posle šest i po. Kristini su ostale urezane reči Ištvana Fendrika “da se nije pokajao”. Milan Čujić je pokušao da se izvini.
(Izvor: blic.rs)