Nakon što im je banka oduzela kuću i prodala je, ostao je deo duga koji nije namiren. S obzirom na to da su ostali bez krova nad glavom, supružnici su se preselili kod sina i prijavili novu adresu prebivališta. Ubrzo nakon toga stigao im je nalog javnog izvršitelja o plenidbi imovine na novoj adresi?!
- Banka nam je oduzela kuću i prodala je ispod tržišne cene. Tako je namiren samo deo duga. Nakon što smo se preselili kod sina, policija nas je obavestila da moramo da se odjavimo s adrese na kojoj smo živeli, jer je sada kuća u vlasništvu drugog lica. Prijavili smo se na sinovljevu adresu. Međutim, posle par nedelja dobili smo nalog izvršitelja o plenidbi imovine na novoj adresi, iako je sve u vlasništvu sina - pričaju supružnici koji nisu želeli da iznose u javnost svoja imena (podaci poznati redakciji).
Oni su bili šokirani ovakvim razvojem situacije i nisu mogli da veruju da je tako nešto uopšte moguće. Ipak, izvršitelji su im objasnili da je sve što rade na osnovu Zakona o izvršenju i da imaju puno pravo da popisuju i plene imovinu na novoj adresi.
- Kako je to moguće? Pa sve te stvari nisu naše, već u vlasništvu našeg sina. On nema veze sa našim dugovanjima. To je nečuveno - žali se ova porodica.
Sa njihovim problemom upoznato je i Udruženje „Efektiva” kojem su se obratili za pomoć.
- Apsurd čitave situacije je to što dužnik nakon što ostane bez nekretnine mora da prijavi boravak na nekoj adresi. Ako je i dalje dužan, izvršitelj ima pravo da popisuje i pleni imovinu na novoj adresi. Sve što vlasnik te imovine može da uradi je da izjavi tzv. prigovor trećeg lica, a koji ne odlaže izvršenje. Dakle, ostanete bez stana, rodbina vas primi jer ne želi da spavate na ulici, a izvršitelj onda pleni i imovinu rodbine koja sa vašim dugom nema nikakve veze - kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive”.
Kako dodaje, to će najviše da pogodi dužnike u švajcarskim francima jer većina njih ne može da isplati dug banci nakon prodaje nekretnine, zbog pada cene stanova i rasta duga u evrima.
- Zbog nakaradno napisanog Zakona o izvršenju, dužnike vreba opasnost o kojoj ni ne razmišljaju - ističe Gavrilović.
U Komori javnih izvršitelja potvrdili su za „Blic” da u konkretnoj situaciji izvršitelj ima pravo da popiše pokretne stvari koje se nalaze na adresi na kojoj su prijavljeni dužnici.
- Njihov sin kao treće lice može izjaviti prigovor u kom će istaći da su to njegove stvari i priložiti dokaze na tu okolnost. Javni izvršitelj je ispravno postupio, a na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju - navode u Komori.
Kako objašnjavaju, kada izvršitelj odluči da izvršenje sprovede na pokretnim stvarima, on prvo popisuje stvari na adresi prebivališta ili prijavljenog boravišta dužnika. Oni dodaju da mogu popisati pokretne stvari dužnika kojima raspolaže drugo lice ili izvršni poverilac.
- Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje - objašnjavaju u Komori izvršitelja.
Nekoliko desetina ovakvih slučajeva
U Komori javnih izvršitelja nisu mogli da nam kažu koliko ovakvih i sličnih slučajeva zaplene imovine ima u Srbiji.
- O broju se ne možemo izjasniti jer takva statistika ne postoji - kažu u Komori.
Ipak, nezvanične procene pokazuju da postoji nekoliko desetina slučajeva u kojima su izvršitelji popisali pokretne stvari koje se nalaze na adresi na koju su se nakon oduzetog stana dužnici preselili.
(Izvor: blic.rs)