Trebalo je da se dogovore sa nadležnim organima i književnicu pozovu na vojnu paradu, nikako na mesto gdje se skupljaju ljubitelji književnosti. Zbog toga što se vidi da ona preferira vojnostrateški put do nacionalnog osveštenja, radijaciju koju uranijumske bombe ostavljaju u prostoru i da ne veruje u efikasnost metafore i književnog izraza.
Da smo bili pametni i učinili tako, nema sumnje, bilo bi mesta da se upriliči predavanje Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom na temu – ”Uticaj uranijuma na osveštenje zabludele Evropske nacije!” I, uz takav povod bi do kraja shvatili njen svetonzor (umwellt).
Pretpostavljam da bi u okolnostima vojne parade otvorila srce i poistovetila i Sovjetski Savez sa Ruskom Federacijom, te pokušala da nas ubedi kako je oslobađanje Beograda 1944. bilo relativno i kako je došlo vrijeme za podizanje spomenika nacističkim vojnicima! Ne sumnjam da bi ona do kraja izrazila svoju humanost konstatacijom da su i oni bili ljudi. Okreni obrni, po onome što je izgovorila u pozorištu, ona je htela da kaže “u stvarnosti je sve kao i u fudbalu gdje na kraju, u drugom poluvremenu svakako pobede Nemci.”
Ima mnogo načina da se sretnemo sa Hertom Miler. Možda je, ipak, bilo najbolje da Milerovu pozovemo, nekoliko dana ranije u Kragujevac. Tamo bi je protokol naterao da položi cvijeće na gubilište kragujevačkih đaka i profesora i što je najvažnije, morala bi da ćuti. Posle onoga što je izgovorila u Jugoslovenskom dramskom tako bi bilo najbolje. Pokazalo se, naime, da kada nobelovka govori rečnikom vojnikinje, otme joj se ono što literatura ne trpi. U svoje ime i pod firmom Nobelove nagrade opravdava civilne žrtve. Doduše sve to čini, kako kaže, ne zbog sebe, nego u našu korist. Alfred Nobel se prži u grobu jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osveštenje nacije!!!
Piše: Emir Kusturica
(Izvor: Iskra)