Tako je sve zaprepastila vest da je programer Nebojša Stojilković došao do nekadašnje firme i pucao na kolege s kojima je, koliko do juče, radio.
A još veće čuđenje i nevericu izazvala je činjenica da mnogi ljudi razumeju i brane ono što je programer uradio. Očigledno, bar tako smatraju neki, u svetu zaposlenih ljudi, vlada rat svih protiv svih i nema pravila, kao na nekom Divljem Zapadu. Tako se među komentarima našao i ovaj: "Svako svakome podmeće nogu i ulizuje se direktoru - tužaka. Čovek je nepravedno, sigurno otpušten i desilo se što se desilo. I ko zna ako bi bio bez posla, da to isto ne bi uradio i neko od nas", smatra ova čitateljka.
*Foto: Tanjug/Dimitrije Goll
Ali, čitateljka zaboravlja jednu činjenicu, a to je da je posao programera izuzetno tražen u Srbiji i da ljudi tog profila ne traže dugo posao, tačnije mogu da biraju gde će da se zaposle.
DA POPADAJU MRTVI...
"Danas sam na poslu ocenjen najnižim ocenama iz mržnje nadređenih baš u oblastima gde najviše doprinosim na poslu. I ja sam poželeo da svi pocrkaju i da padnu mrtvi samo što mi još nije pređen prag tolerancije", jedan je od komentara na delo programera ubice. "U potpunosti podržavam svačiju borbu da bude poštovan u sredini gde je zaposlen i osuđujem svako omalovažavanje ličnosti, a pogotovo iživljavanje nad tihim mirnim radnicima kao što je to ovaj mladić".
*Foto: Telegraf
Ono što kao da svi zaboravljamo je da uvek imamo izbor, a to je da ako nam neko radno mesto ne odgovara, damo otkaz. Razloga ima mnogo: ne odgovaraju vam kolege ili visina plate, možda je veliki stres i pritisak. Ali, nema te boljke koja se na poslu ne da izlečiti ako ste profesionalac, ako svakog dana učite i možete da radite sami, ne zaviseći od drugih. Tako se stiče i poštovanje kolega.
KLIKNE IM U GLAVI I POČINE ZLODELO
"Neki ljudi ne mogu tako lako da podnesu nepravdu, klikne im u glavi i počine ovako nešto i onda ih proglase monstrumima... da li neko istražuje šta je prethodilo svemu ovome i da li je momku načinjena nepravda davanjem otkaza... P. S. ne opravdavam njegove poteze, samo kažem", naveo je jedan čitalac. Možda nikada nećemo saznati istinu, jer su dva glavna aktera mrtva. To eventualno znaju samo njihove kolege. Da li je Stoilković bio tiha i mirna žrtva nad kojom su se šefovi iživljavali, potcenjeni radnik, koji je radio posao za dvojicu, pokazaće eventualno istraga.
A to što možda poneko, možda i svi među nama razumemo zašto je to uradio jer smo svi, neki pre, neki kasnije, u nekom trenutku u životu, imali problema na poslu, nikako ne znači da opravdavamo ono što je Stoilković uradio. Neko nas je uzeo na zub, neko nas potcenjuje, daje nam da radimo smešne stvari, a mi spremni za najviše domete, teraju nas da crnčimo kao da smo robovi...
*Foto: Tanjug/Dimitrije Goll
Pre nego što odlučimo da damo otkaz, jer to je krajnje rešenje, pokušavamo da ispeglamo stvari, da promenimo ugao gledanja, da popričamo, možda je neko nesrećniji od nas, sve pokušavamo, jer odrasli smo ljudi, koji su (ili nisu) završili neku školu, obrazovani ili samo željni da budemo cenjeni na poslu, da nam kolege kažu da su jedva čekale da se vratimo s odmora.
"Pukao momku film jer su ga verovatno na pravdi Boga isterali iz firme i onda ih poslao u večna lovišta, što ne opravdavam, ali ako su ga pljuvali, ponižavali, a onda izbacili s posla, moglo se i očekivati...
HEROJ DANAŠNJEG VREMENA
"Zato što je genije to je uradio. Nije video svrhu postojanja sa desetkama i pravilnim životom koji je vodio. Izbacili čoveka iz firme, ostao bez prebijene pare. Zato je presudio njegovim uništiteljima i sebi. Ko razume, razumeće. Ko ne razume i to je opravdano. Šta je trebalo, da sedne roditeljima koji su ga mukotrpno školovali na grbaču? To je čovek modernog kova, nije on bolestan, već racionalnog uma. On je heroj današnjeg vremena, samo što ljudi ušuškani u svoje živote to ne uočavaju. Tek kada i sami ostanu bez posla shvate tuđu muku i problem", navodi se u ovom komentaru.
Sve pokušavamo. Osim rešenja koje je primenio Nebojša. Jer niko nema pravo da glumi Boga.
(Izvor: telegraf.rs)