Neki su izlazili sa pregrštom kesa punih robe, neki samo sa jednom kesicom, pa čak i praznih ruku. Mnogi su došli da se prošetaju i vide “nemačko čudo” koje je toliko dugo najavljivano.
Pored Lidla su prolazili i mnogi koji su komentarisali sugrađane u redu. “Sramota” i “bednici” reči su koje su se najčešće mogle čuli od prolaznika.
Jedna Beograđanka pristala je da ispiča šta ju je nateralo da od rane zore čeka u redu ispred Lidla.
Kad ste ustali jutros i koliko već čekate?
– Nisam mnogo rano došla, pošto sam morala da odvedem decu u školu. Dakle, ovde sam od, recimo, devet jutros… mislim da ću uskoro ući.
Kako na Vas utiču reči prolaznika? Da li osećate sramotu što toliko dugo čekate na ulazak u Lidl?
– Naravno da ne! Onaj ko je nekad bio gladan u životu ne oseća sramotu kad je u ovoj situaciji. Ti što tako pričaju nisu to doživeli i ja im zavidim, ali ne bi trebalo da komentarišu. Šta se njih tiče, oni ne stoje u redu i šta ima da pričaju bilo šta.
Možete li nam reći šta vas je nagnalo da dođete? Zbog čega ste spremni da toliko dugo čekate ovde – da li je to neka akcijska ponuda ili?
– Vrlo dobro znam da su cene u Lidlu niže nego igde drugde. A ove akcijske cene danas su baš niske i zato sam i ovde. Piletina je 120 dinara po kilogramu i to je vrlo dobra cena. Ja od jednog pileta za nas četvoro mogu nekada i tri ručka da spremim. Banane su 60 dinara… Deca mi nisu pojela bananu od prošle godine. Muž mi radi na crno, platu nije primio već tri meseca, ja sam tehnološki višak i bolesna sam, kad mogu – spremam stanove ljudima… Imamo dvoje dece, mali su, željni su svega. Naravno da ću da čekam u redu koliko god, ako to znači da ću moći da za male pare nahranim decu! Nije ovo kao ono besmisleno jurenje za sadnicama koje je poslao Japan… Ovo je borba za život, za preživljavanje!
(Izvor: dnevno.rs)