Naime, ona je prošlog meseca vozila gradski autobus ulicama Milvokija, na svojoj svakodnevnoj ruti, kada je u jednom trenutku skrenula pogled i ugledala dete, a sada je za "Blic" opisala kako je usred vožnje primetila devojčicu, kako se oseća sada, da li su je iznenadile reakcije koje stižu iz celog sveta, ali i da li zna kako je dete uopšte završilo na ulici bez nadzora.
- To je bilo jutro, vozila sam i na drugoj strani ulice videla malo dete kako trči. Odmah sam zaustavila autobus. Znate, u blizini tog mesta je i autoput. Morala sam da zaustavim vozilo. Moj cilj je bio samo da zgrabim dete i da ga sklonim - ispričala je za "Blic" maltene u dahu.
*FOTO: FACEBOOK / PRIVATNA ARHIVA, Irena Ivić
Objašnjava da joj je odmah bilo jasno da devojčica, za koju je, kako kaže, prvo mislila da je dečak, ima oko godinu dana.
- Unela sam dete u autobus i počela da pratim protokol koji imamo za takve i slične situacije. Pozvala sam dispečera, a onda su obavešteni i vatrogasci i policija. Brzo su došli, a došao je i moj supervizor - kaže Irena.
Ona otkriva da je bila veoma zbunjena i da ju je situacija prilično omela.
- Znate, pogodilo me je, baš sam se zbunila. Jedna putnica je prišla i dala mi jaknu. Imala sam svoju, bila mi je na sedištu, ali verujte uopšte se nisam setila - rekla je za "Blic", dodajući da se devojčica ubrzo smirila kada ju je uvila i smestila u krilo, pa je samo stavila prst u usta i zaspala.
Nakon nekog vremena, pojavili su se i članovi porodice deteta.
- Nisam verovala da neko može da pusti dete na ulicu i da ne zna gde je. Nisam mogla da verujem da se takve stvari dešavaju. Nisam saznala šta se dogodilo i kako je dete završilo samo na ulici, a oni mi nisu ni zahvalili - poslednje reči izgovara potpuno nehajno, ali to je, kako nam je rekla, zato što veruje da je najnormalnije postupila i ne shvata zašto je njen postupak odjeknuo maltene u svim delovima sveta.
- Nisam očekivala ovakve reakcije. Jesam da mi možda nadređeni nešto kaže ili da me pohvali, ali da ceo svet priča o ovome, nikako. Govorila sam sa brojnim medijima, svi me zovu. Znate, toliko sam se umorila da danas zbog toga i poziva nisam mogla ni da odem na posao - skromno priča Irena za "Blic".
*FOTO: FACEBOOK / PRIVATNA ARHIVA
Nismo mogli da ne pitamo kako je usred vožnje uspela da primeti dete i šta joj je prvo skrenulo pažnju, a onda je usledio odgovor koji je u potpunosti prikazao njenu profesionalnost i posvećenost poslu.
- Znate ja uvek gledam i sa strane. To mi je normalno. Ne znam da li i drugi vozači to rade, ali ja uvek moram da gledam i pokušavam sve da vidim. Prolazili su i automobili, jesu, ali ovo je Amerika i ljudi nekako ne brinu toliko. Ipak, ja moram, ne umem i ne želim drugačije - rekla nam je Irena.
Ona je upravo u jednom od brojnih intervjua koje je dala nakon događaja ispričala i da je prvi put u SAD došla 2000. godine, dok je odluku da živi u toj zemlji donela šest godina kasnije. Prvo je vozila školski autobus, zatim kamion i na kraju gradski autobus:
"Nisam imala potrebu da napustim Srbiju, imala sam dobar posao u Merošini, bila sam učiteljca. Odlučila sam da dođem jer sam dobila papire za SAD. Učila sam engleski, išla sam svaki dan u školu kao student i sada radim kao vozač autobusa".
(Izvor: blic.rs)