Naime, Marija se jednog jutra probudila sa bolovima u peti. Tegobe su se nastavile narednih nekoliko dana, a kada je snimak magnetne rezonance pokazao da ima tumor zbog koga će ostati bez dela noge, nastao je šok.
Tumor je nemilosrdno zahvatio celu petu, lekari su ubrzo odsekli deo noge, a Marijina mama Slađana dobila je možda i najteži zadatak u životu - da nauči svoju ćerku kako da živi s takvim udarom sudbine.
Natašina knjiga
- Pričala sam sa mnogim psiholozima i oni su mi objasnili da moram da objasnim mojoj devojčici da je izgubila deo noge koji neće izrasti, ali će taj gubitak nadoknaditi na drugi način i da će uz pomoć proteze moći da živi normalno kao i druga deca. Baš tada, dok smo boravili u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku u Beogradu, čekajući da se izradi proteza, došla sam do knjige Nataše Kovačević. Marija je gledala slike, a ja sam joj prepričavala tek toliko koliko njen uzrast može da razume. Nataša joj se dopala već na prvoj fotografiji, pre svega zbog fizičkog izgleda, jer je jedan on Marijinih najvećih strahova bio da neće biti dovoljno lepa bez noge - priča hrabra mama Slađana.
Sedmogodišnja Marija želela je da upozna Natašu kako bi se uverila da ona zaista živi normalno sa protezom za nogu.
- Obećala sam ćerki da ću se potruditi da upoznamo Natašu, a onda se Vesna Kiting iz udruženja “Uvek sa decom" pojavila u pravom trenutku i spojila nas sa njom - priča dalje Slađana.
Nova nada
Zbunjenost na prvi mah, a zatim erupcija emocija preplavili su sobu u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, gde je za vreme lečenja Marije Filipović došla u posetu devojka puna pozitivne energije i optimizma - Nataša Kovačević.Ovaj susret je Mariji značio mnogo, pružio joj je novu nadu, dao joj je snagu i optimizam.
- Trenutak kada je Nataša pokazala svoju protezu Mariji je bio ključan. To je bio pravi vetar u leđa, motiv, nada da će i ona hodati i živeti normalno kada se ciklus lečenja završi - objašnjava Marijina mama.
Važna je podrška
Saveti i podrška košarkašice pomogli su Mariji više od bilo čega do tada, a Nataša kaže da je i sama presrećna zbog toga.
- Bila sam presrećna što sam uspela da posetim Mariju, jer mi je njena mama rekla da joj je to bila velika želja. Uvek sam tu da podržim decu koja imaju takav problem. Ima mnogo dece obolele od raka kojima je amputirana noga i ja se uvek rado odazovem njihovom pozivu. Savetujem im da moraju da ostanu jaki bez obzira na to šta se u životu dešava, i da budu što pozitivniji. Važno je da u životu imamo pravu podršku jer je tada većina stvari moguća, tako da sam ja tu da budem baš ta podrška - kaže Nataša Kovačević.
Hrabra devojčica Marija Filipović je prošle nedelje upisana u prvi razred kao redovni đak, ali će na polazak u školu morati da sačeka do kraja rehabilitacije.
Vetar u kosi
Srpskoj reprezentativki u košarci Nataši Kovačević (22) je nakon nesreće u Mađarskoj amputirana noga do kolena. U svojoj autobiografiji "Koraci" opisala je sve kroz šta je prošla i prolazi.
"Moji ožiljci su podsetnici moje borbe, oni su deo mene", Natašin je moto kojim počinje "Korake", uz dve napomene: "Ovu knjigu posvećujem svima koji su bili i ostali uz mene"; "Dok sam ležala u bolničkom krevetu, sve što sam želela bilo je da opet osetim vetar u svojoj kosi..."
(Izvor: blic.rs / Ana Đokić)