Tako se na jednom od najpopularnijih košarkaških foruma, pored ostalih učesnika oglasio i jedan američki ljubitelj igre pod obručima. Na prilično originalan način, ovako je najavio okršaj za zlato:
"Ova reprezentacija Srbije je, zapravo, sastavljena od rezervnih delova, tu su momci sa kraja klupe za rezerve i - Bogdanović. Slovenija je, sa druge strane, trenutno u situaciji koja se dešava jednom u životu, zvezde su joj se tako poklopile da imaju sposobne glavne igrače i dobrog trenera. Ovo je "sad ili nikad" za njih, neće im se ovo ponoviti.
Ipak, kladim se na Srbiju, jer sam ovakav scenario video previše puta da bih na tome pao ponovo: taman pomislite da su mrtvi, a oni izvuku nekog lika za kog nikada niste čuli, i to sa samog kraja klupe za rezerve, on pritom izgleda identično kao momak koga menja, neobrijan, frizura od tri dolara, prezime na "-ić". I, onda vas prosto, u košarkaškom smislu, 'ubije'. A onda nikada više ne čujete za njega, jer je on rođen i odrastao samo sa jednim ciljem u životu, da vas (u košarci) 'ubije'. Posle toga implodira. Ili ode da gaji jabuke kao Miličić :)".
Naravno, naše košarkaške uspehe nikada nisu gradili "anonimusi", već su legende upravo nastajale u velikim utakmicama. Došli bi, možda nepoznati široj javnosti, do meča za pamćenje, a onda bi se predstavili svetu tako - da ih svet upamti za sva vremena.
Tako to ide sa našom košarkom. Uostalom, autor pomenute kratke najave je nešto kasnije, u diskusiji, dopisao: "Da se razumemo, ovi momci su 'rezervni delovi' samo po srpskim standardima. Oni bi verovatno svi bili starteri u drugim reprezentacijama, ali ne bi ni bili u ekipi Srbije da su Teo & Jokić bili dostupni".
Bili bi. Sve je to - košarkaška Srbija. Nije tu toliko bitno ono "-ić", mnogo je bitnije košarkaško vaspitanje. Jabuke tu dođu samo kao užina. Pred novi trening.
(Izvor: blic.rs / Darko Nikolić)