Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa predhriščanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Đorđa kod Srba ne slavi ist kao i u drugim hrišćanskim zemljama Đurđevdan je praznik sa mnogo narodnih običaja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.
Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Ovaj praznik smatra se za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - „da će leto biti sušno“.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Kako su najavili meteorolozi u nedelju u svim krajevima Srbije očekuju se intenzivne nepogode - pljuskovi s grmljavinom, jakim vetrom i pojavom grada.
Narednih dana će biti promenljivo oblačno, nestabilno i malo hladnije u odnosu na prethodne dane, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.
Zbog prognoziranih vremenskih nepogoda za vikend je gotovo u celoj Srbiji na snazi narandžasti meteoalarm koji označava opasne vremenske prilike.
(Izvor: kurir.rs)