Suština života je da si srećan. Na Svetoj Gori upoznao sam monahe koji nemaju ništa, a koji su, kroz veru, pronašli Boga, odnosno ljubav. Rezultat toga je sreća - priča Nenad Andrić (40), magistar ekologije, koji je poslednjih deset godina čak 13 puta, peške, obišao svih 20 manastira na grčkom poluostrvu Atos.
Od 2014, Nenad vodi hodočasničke ture. Sa vernicima ide od svetinje do svetinje, obilazeći zabačene kelije i pustinju Karulju.
Rođen u "krugu dvojke", odrastao u komunističkoj porodici, do 31. godine bio je posvećen nauci, planinarenju, vaterpolu i izlascima. Kada je prvi put otišao na Svetu Goru 2008, u jednom bugarskom manastiru dobio je knjigu "Starac Silon", koja ga je dublje zainteresovala za hrišćanstvo.
- Završio sam Fakultet za fizičku hemiju, a potom sam magistrirao ekologiju. Radio sam u mnogobrojnim laboratorijama, gde sam uvideo da se zbog novca tolerišu mnoge nepravilnosti koje utiču na životnu sredinu i zdravlje stanovništva - razočarano kaže Andrić.
- Vera mi je probudila moral. Nisam mogao da dozvolim da ja budem neko ko će aminovati nešto što može da ugrozi bilo čiji život.
Zbog takvog stava, poslednje tri godine Andrić je nezaposlen. Međutim, za sebe kaže da je srećan. Ima devojku Tinu koju voli. Za život se snalazi tako što organizuje hodočasničke ture i piše reportaže, a objavio je i knjigu "Peške kroz Svetu Goru".
- Družeći se sa tim mudrim ljudima, shvatio sam da suština života nije u novcu. Gledam ih kako su srećni što žive kao što se živelo pre hiljadu godina. Mnogi manastiri nemaju ništa od savremene tehnologije. Ali lica tih ljudi su ozarena, deluju mlađe nego što jesu, oko sebe šire pozitivnu energiju... - priča Andrić.
Kako kaže, njegovi obilasci Svete Gore drugačiji su od uobičajenog odlaska u Hilandar, gde većina Srba odlaze.
- U manastirima zna da bude gužve, zato je poseban osećaj kada se izađe u prirodu i obilaze kelije, isposnice, skitovi i pustinja Karulja. Tamo ima dosta monaha Rusa i Srba. Prilikom hodočašća, obavezno razgovaramo s pustinjacima. To su ta fantastična iskustva koja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim - objašnjava naš sagovornik.
Prilikom šestodnevne ture, spava se na daskama, kamenu, a ponekada i pod vedrim nebom. Potpuno drugačije su jutarnje molitve i liturgije. Poseban je osećaj kada se gasi lojanica i ide na konak. Trenuci koji se žive, osećaju i pamte.
NAJSUROVIJA
U manastirima se obeduje dva puta dnevno. Hodočašća su teža za vreme posta. Zbog makadamskih i kamenih puteva, poželjno je imati planinarsku obuću, štapove i toplu garderobu, koja može da stane u ranac. Noći mogu da budu hladne. Poseban doživljaj je spustiti se u unutrašnjost pustinje Karulja.
- To je najsuroviji i najnepristupačniji deo Svete Gore. Ali i najsvetiji. Unutrašnju Karulju čine pećine i isposnice, od kojih su neke na ivicama stena, poput orlovskih gnezda - objašnjava Nenad Andrić.
(Izvor: Novosti.rs / M. T. KOVAČEVIĆ)