Forenzičar Nenad Šipka koji je radio na rasvetljavanju ubistva Jelene Marjanović otkriva za portal SrbijaDanas.com kako teče proces forenzičke istrage i sa kojim teškoćama se sreće u tom poslu.
Vaš Centar za forenzička istraživanja prvi je privatni forenzički centar u Republici Srbiji. Kako je zapravo došlo do njegovog osnivanja, šta je bilo ključno za njegov nastanak?
Pre svega, ovo pitanje mi niko nikada nije postavio i moram priznati da mi zvuči interesantno.Osnovna ideja za pokretanje jednog ovakvog forenzičkog centra bila je pružanje šanse okrivljenima u postupku da imaju pravo na pravično suđenje koje im garantuje i Evropska konvencija o ljudskim pravima član 6.Naime, u oblastima u kojima mi najviše radimo i imamo najviše slučajeva, upravo su krivična dela ubistava i ubistava u pokušaju. Osim državne institucije, odnosno policije, sve do sada niste imali mogućnost da na bilo kom drugom mestu izvršite kontrolno veštačenje ili forenzičko istraživanje koje bi doprinelo eventualnom utvrđivanju istine. Mi ne želimo da kažemo da državna institucija ne radi dobro svoj posao, međutim, smatramo da je potrebno da postoji još jedna institucija koja će moći da izvrši zadatak kontrolnog veštačenja, forenzičkog istraživanja, u slučajevima kada iz bilo kojih razloga ne dolazi do željenih rezultata u istrazi. Konkretno ovde mislim na slučaj ubistva gardista na Topčideru, i slučaj ubistva pevačice Jelene Marjanović.
S obzirom na naše okruženje i mentalitet našeg naroda, da li je bilo teško dokazati da Vi zaista radite svoj posao i da Vam materijalna strana posla nije jedini motiv?
Naš dosadašnji rad je u najmanju ruku bio materijalna strana. Odgovorno tvrdim da su stručnjaci koji rade u Centru za forenzička istraživanja možda i najbolji u Srbiji.To su ljudi koji nisu opterećeni nikakvim naredbama, nikakvim usmeravanjem istrage, i zato oni sa voljom sarađuju sa nama. Još uvek je teško. Samo ja znam koliki pritisak trpimo, konkretno u slučaju ubistva pevačice Jelene Marjanović, jer smo mi prvi koji smo izneli tezu da Jelena nije ubijena na nasipu, odnosno da udarci koji su je lišili života nisu zadati na tom mestu, a već imamo nezvanična provejavanja, da će zvanična istraga utvrditi da se čin ubistva desio na nasipu. Sa jedne strane imate CFI koji je tu tvrdnju izneo, a sa druge strane imate tužilaštvo i policiju koji se nisu oglasili, ali između redova kroz novine provejava i varijanta da je ona ubijena tamo. Sada treba dokazati da li je CFI u pravu ili ne. Nažalost, mi smo ostali na terenu medija, gde nikako nije pravo mesto da se to rešava. Međutim, mediji svakako moraju biti upoznati sa svim onim što rade i državni organi i privatna firma CFI, jer svi mi svojim radom služimo narodu, jer svaka presuda se započinje u ime naroda.
Nenad Šipka
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
Da li je generalno teško zadobiti poverenje klijenata i na koji način birate klijente?
Nije da mi biramo klijente, već klijenti biraju nas. Ono što do sada krasi Centar za forenzička istraživanja, i na osnovu čega mi dobijamo slučajeve je beskompromisnost u rekonstrukciji istih. Kada klijent dođe kod nas, mi mu odmah napomenemo da ćemo slučaj rekonstruisati onako kako to nalaže struka i nauka. Kada radimo veštačenje iznosimo samo istinu. Da malo pojasnim, stručni savetnici su vam lažna vrsta veštaka i oni rade samo ono što klijentima ide u prilog, odnosno, ukoliko to klijentu ne ide u prilog, savetnik to ne mora izneti. Sudski veštak je jedno od najpelemenitijih zanimanja koje treba nepristrasno da razreši kako se događaj odigrao na osnovu analize materijalnih tragova i doprinosi da sud lakše donese presudu u krivičnom postupku. Pričamo o krivičnom postupku jer smo tu najviše angažovani.
Da li postoji neko istraživanje koje je na Vas ostavilo poseban utisak i koje biste mogli izdvojiti u odnosu na sve dosadašnje slučajeve?
Svaki slučaj je sam po sebi poseban. Nijedan slučaj nije isti. Radite sa nečim što nije svakodnevno. Imao sam priliku da sedim i razgovaram sa ubicama, za koje pouzdano znam da su krivi. Ako bih govorio o tom osećaju, kada znate da je neko nekoga lišio života, a Vi treba da mu pomognete, da dobije manju kaznu, na primer ako ste stručni savetnik, osećaj je malo čudan. Međutim, mi smo isključivo fokusirani na materijalne dokaze, tačnije, da li su oni u skladu sa pravilima struke i nauke i jedino o čemu razmišljate je to. Činjenicu da li je neko kriv ostavljamo sudu, a mi se isključivo bavimo analizom materijalnih tragova.
Da li ste tokom karijere imali neki slučaj koji je za Vas bio poseban izazov?
Svi slučajevi koje smo u poslednje vreme radili i na kojima još uvek radimo su veliki izazovi. Recimo tu je slučaj Topčider, slučaj ubistva Jelene Marjanović, ubistvo kompozitora Velibora Vučurovića u Novom Sadu, ubistvo Nikole Albijanića, studenta iz Niša. Sve su to još uvek nerešena ubistva iako smo mi odredili putokaze koji bi doveli do razrešenja istih. Tu je i ubistvo staro 18 godina, a to nam je ujedno i najstariji slučaj. Tiče se ubistva Žarka Tomića u Kruševcu, koji je nastradao u svom vozilu, a za koje smo mi ustanovili da se taj događaj nije odigrao na način kako je to zvanična istraga utvrdila.
Da li Vam se neki slučaj pokazao kao vrlo kompleksan i težak za rešavanje?
Nema jednostavnih ili složenih slučajeva. Imate samo one u kojima imate dovoljan broj materijalnih dokaza ili onih u kojima materijalnih tragova gotovo nema. Prvi moj veći izazov bilo je ubistvo Nikole Albijanića u Nišu, o čemu naravno ne mogu pričati jer sam tu učestvovao sa strane tužilaštva, stoga ne mogu iznositi detalje. Ali ono što je interesantno je to da kada je ovaj predmet došao na nekih četiri stotine stranica, je iz toga trebalo izvući jedan ili dva podatka koji bi doveli do rekonstrukcije ovog slučaja. Mišljenja sam da je taj događaj u potpunosti rekonstruisan. Sad je samo stvar Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra da odradi par veštačenja i da istina konačno ispliva na videlo.
Kako izgleda proces forenzičkog istraživanja? Možete li nam otrkiti bar neki detalj?
Mogu reći kako se generalno radi i na koji način mi to radimo. Mi smo druga ruka forenzičara. Nismo forenzičari koji izlaze i rade istragu. Mi smo oni koji rade rekonstrukciju, na bazi materijalnih dokaza koje je neko drugi izuzeo. Policija je ta koja po naredbi tužilaštva izlazi na lice mesta i prikuplja dokaze, vrši obezbeđivanje lica mesta i prikuplja sve ono što će kasnije u postupku biti iskorišćeno protiv okrivljenog, odnosno osumnjičenog. Prvo i osnovno je identifikovati osumnjičenog, pa se onda prikupljaju dokazi koji bi mogli utvrditi krivicu u daljem postupku. Mi dolazimo tek kada nas osumnjičeni pozovu i kažu da proverimo da li su dokazi protiv njih izneti u skladu sa pravilima struke i nauke.Tek tada izlazimo i radimo rekonstrukciju, ali mi nemamo priliku da uživo izuzimamo tragove krvi, predmete i drugo. To sve radi policija. Koristimo njihove rezultate ne bi li smo došli do nekog rešenja. Možda je najaktuelniji slučaj upravo ubistvo Jelene Marjanović. U ovom slučaju smo izašli na nasip, mesto gde se događaj odigrao. Nismo imali nijedan jedini materijalni trag sa tog mesta, jer je to izuzela policija. Na osnovu materijalnih tragova koje su oni izuzeli i koji su dokumentovani fotografijama, i u vidu izveštaja sa obdukcije, došli smo do tvrdnje da to krivično delo nije izvršeno na nasipu.
Nenad Šipka
*Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
S obzirom da ste Vi privatni forenzičar, da li je za pokretanje Vaše istrage neophodno dobiti zakonsku dozvolu ili imate pravo da pokrenete istragu po angažmanu klijenta?
Interesantno je da ste mi prvi postavili ovo pitanje iako sam u medijima više od dva meseca i da se niko nije zapitao s kojim pravom mi to radimo. Centar za forenzička istraživanja je upisan u Agenciju za privredne registre pod oblašću 69/10, poslednja stavka forenzička istraživanja. U bukvalnom smislu, imamo pravo da vršimo privatna istraživanja i kao preduzeće ne moramo biti u krivičnom postupku. Nas nije angažovalo tužilaštvo, ali nas je angažovala porodica žrtve, jer nisu bili zadovoljni radom državnih organa. Mi smo našu kompletnu dokumentaciju dostavili Višem javnom tužilaštvu, da prikažemo da mi to ne radimo na divlje. Priložili smo rešenje Agencije za privredne registre, ugovor koji smo sastavili sa porodicom Krsmanović, u čije ime je to uradila Teodora Krsmanović. Što se tiče forenzičarskog zanimanja, ono nije obuhvaćeno zakonom. Dakle, zanimanje forenzičara ne postoji kao zanimanje obuhvaćeno zakonom. I to je onaj deo na koji ja ukazujem pravnim licima kada kažu da nisam forenzičar. Ja jesam forenzičar u ekonomskoj oblasti i nikada nisam tvrdio da sam forenzičar za hemiju ili fiziku ili saobraćaj, ali u okviru našeg tima imamo sudske veštake za balistiku, trasologiju, saobraćaj, koji mogu biti forenzičari. Svaki sudski veštak može biti forenzičar, ali ne i obrnuto. Ono što je interesantno je to zašto smo mi Centar za forenziku, a ne Centar za veštačenje. U zakonu o krivičnom postupku vi uvek možete kao spis iz EKP-a priložiti ispravu. Stranka uvek može priložiti ispravu. Ako to uradite i priložite veštačenje, organ postupka može da Vas odbije jer samo organ postupka nalaže veštačenje. Međutim, ako priložite forenzičko istraživanje moraju Vas prihvatiti u krivičnom postupku. Zato smo mi na mala vrata ušli u čitavu priču, jer sud je dužan da uzme u razmatranje naš forenzički nalaz, koji mora doći u ruke sudskog veštaka i koji se mora izjasniti o njemu. Čim se to desi, znači da smo uvučeni u postupak. Stoga imamo pravo kao stručni savetnici na strani okrivljenog da zastupamo našu odbranu, odnosno da zastupamo odbranu našeg rada.
Da li ste nekada imali poteškoća, odnosno da li Vam je neko branio da radite svoj posao?
Svaki predmet je u poteškoćama. Kao prvo, na privatne forenzičare se još uvek gleda skeptično, postavlja se pitanje stručnosti a neretko se desi i omalovažavanje od strane državnih organa, a ponoviću da kod nas rade najbolji stručnjaci iz Srbije jer su prepoznali ideju CFI, a to je da imamo mogućnost da pomognemo u svakom postupku.
(Izvor: Srbija Danas)