Slika Leskovčanina Mihajla Đ. (64) koji leži nag, od pasa nadole, u Urgentnom centru Opšte bolnice Leskovac zgrozila je Srbiju prethodnih dana. Mihajlo je danas, nažalost, preminuo. Navodno, nijedno odeljenje bolnice nije želelo da ga primi, pa je ostao u hitnoj službi. Kako je rekao načelnik ove ustanove, svi su prali ruke od njega, a procedura o zbrinjavanju ovakvih pacijenata - ne postoji.
Čovek je bio socijalni slučaj, rekli su iz Urgentnog. Ispostavilo se da u ovoj ustanovi nemaju šta da obuku čoveku, jer nemaju pidžame, nemaju ni čime da ga nahrane, jer ne mogu da trebuju hranu. Tek je poseban skandal što je neko smatrao da uopšte treba da slika nemoćnog, nagog čoveka.
Ostareli i bolesni na teretu porodici? Foto ilustracija: Profimedia/Telegraf
Mihajlo je imao dva sina, ali njih dvojica nisu mogli da se dogovore "kako i gde da zbrinu oca".
STARCI LEŽE PO BOLNICAMA, JER NIKO NE DOLAZI PO NJIH
Zbog ovog slučaja ostavljenog oca, prisetili smo se i slučaja iz novembra prošle godine. Po slepu i nepokretnu staricu (87) iz Vranja, majku šestoro dece, niko od njih, posle bolničkog lečenja, nije želeo da dođe. Zato što niko od dece nije želeo da je prihvati, kao opcija se pominjao i starački dom. Kako su tada rekli u Zdravstvenom centru Vranje, nije retkost da starija lica leže na odeljenjima vranjske bolnice, bez stvarne potrebe, samo zato što njihovi potomci ne žele da dođu po njih. Ili slučaja bake Nevenke Harkaj (71) iz Vršca koju je ćerka izbacila iz stana u Mirijevu, uzela joj sva dokumenta, pa je primila neznanka u kuću.
I ono što je u slučaju Vranja, kao i u slučaju Leskovca izazvalo zgražavanje je, kako niko od dece nije došao po roditelje, ostarele i nemoćne. Prvo što pomislite je da se zapitate ima li imalo ljudskosti u njima, imaju li bar jedno lepo sećanje iz detinjstva, sliku roditelja kako ih grli, ohrabruje rečima podrške, brine o njima bezuslovno.
NIKO NE ŽELI DODATNI TERET
Ili je možda bilo kakva slična slika nestala iz sećanja pod teretom svakodnevnog života, brojnih problema, a u takvom životu nema mesta za stare, nemoćne, onima kojima treba vaša pomoć. Kao nekada roditelji deci, dođe vreme da se i roditeljima menjaju pelene, a to, izgleda, neće da radi svako. Što reče neko u komentarima, "niko ne želi dodatni teret".
Izrodite šestoro dece i među njima nema nijednog Čoveka, Foto: shutterstock
Od kad je teret drugo ime za roditelje? Da, svi se kad-tad razbolimo, a starost je ono što nam se svima, bez razlike, prikrada. I ne znamo šta će nas tada snaći, pa "kako seješ, tako ćeš i žnjeti", drugim rečima, lep primer dajemo mlađima. Ostavljamo, uz rizik da i sami sutra budemo ostavljeni.
Osim što ima roditelja koji ostavljaju decu, očigledno ima i dece koja ostavljaju roditelje. I to je moguće. Kao da jedva čekaju povod da prekinu takvu biološku vezu.
KAKO ZASLUŽIMO OVAKO NEŠTO?
Zapitate se šta su to ti roditelji uradili ili mogli da urade da zasluže ovako nešto? Nisu deci ostavili u amanet bogatstvo, pa su kivni? Bili su zlostavljani? Otac se opijao i sve ih maltretirao u kući? Možda nije zapravo ništa od toga. Možda snaja ne želi da brine o svekrvi, možda ćerka živi kod muža i ni u ludilu ne bi smela da pomisli da tu dovede bolesnog oca ili majku. Ili možda sin nema osećaj da treba da uzvrati nešto od onoga što mu je pruženo.
Možda ne mazimo toliko mušku decu, je l', Bože sačuvaj, mogli bi da ih "pokvarimo" od tolike ljubavi i pažnje? Ili je sasvim suprotan slučaj u pitanju, čuvate ih "kao malo vode na dlanu", shvate da su vam postali centar sveta, pa kad odrastu u tom centru nema mesta za druge.
Ruku na srce, od mnogih očeva, zbog one veze otac-ćerka, sam čula da niko ne može da voli više od ćerke. Nemam ćerku, pa ne bih znala. Ali, zagrljaj njegovih ručica oko vrata, tera sve brige ovog sveta. I ne znam šta donosi sutra, samo znam da bih uvek dala sve za njega, a gajim ga tako da to bude obostrano. I, koliko ga poznajem, nikada me ne bi odbacio kao staru krpu.
KAKVU DECU GAJIMO?
Ima jedna pričica, poučna i pitka. Srele se tri žene na bunaru i zapričale o svojim sinovima, dve su hvalile: "Trebalo bi da čujete moga sina! Kako samo prekrasno peva, kao slavuj!", "A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!", treća je ćutala. Druge dve majke su insistirale, po čemu je njen sin poseban? "Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi."
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži.Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. "Počujte kako moj sin lepo peva!", usklikne prva. "Pogledajte moga sina", ushićeno će druga, "kako visoko baca kamen. Divota!"
Treći sin potrča prema svojoj majci i uze joj teški teret s glave.
Pitanje je, kakvu decu gajimo?
(Izvor: telegraf.rs / J. Vučić)