Da je do ovog trenutka stradalo čak oko 1.500 košnica i uginulo 45 miliona pčela, potvrdio je Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara "Kikinda".
- Ljudi, da li je ovo normalno? Da li je normalno da nam se poslednjih godina dešavaju iste stvari? Do sada je 40 pčelarskih gazdinstava zavijeno u crno. Njihove košnice ostale su bez pčela, dok mnoge kolege nisu želele da prijave trovanja manjeg obima - predočava Čolak i jetko nastavlja.
- Pola Srbije se digne na noge kad neko ubije ili osakati psa, mačku ili otruje pticu(e). Pozivam zaštitnike prirode i životinja da dignu glas protvi masovnog pomora pčela. Hajde da zajedno spasimo pčele od istrebljenja, jer drugih prirodnih oprašivača gotovo da više i nema. Očekujemo da nam fitosanitarni inspektor dostavi rezultate analiza uzoraka uzetih prethodnih dana, kad je pomor registrovan kraj bašaidskog, novomiloševačkog i iđoškog druma.
Masovnog uginuća bilo je i na Vodicama, kod Vatrogasnog doma i na putu za Kinđu, a u međuvremenu i u Novim Kozarcima, i na još jednoj lokaciji- kaže Čolak i navodi da je sumnja pala na one proizvođače koji su žito prskali insekticidima. I ranijih godina je dolazilo do masovnog pomora pčela. Najveću štetu od čak 700.000 evra, kikindski pčelari su pretrpeli 2015. godine, Tada je stradalo nešto više od o 3.500 košnica.
*Foto: Profimedia
Iako je pčelarstvo ekonomski i ekološki važna privredna grana, u Srbiji se zbog neznanja i nemara poslednjih godina često dešavaju masovni pomori pčela. Stručnjaci upozoravaju da bi nemar mogao skupo da nas košta i podsećaju na računicu Alberta Anštajna da čovečanstvu od uginuća poslednje pčele na Zemlji, ostaje najviše četiri godine.
Njihovo prisustvo je znak nezagađene životne sredine a proizvodi lekovita i skupa hrana. Ipak, med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela. Iako četiri od pet biljaka niče zahvaljujući oprašivanju pčela, čini se da o njima malo znaju čak i oni čiji prinosi zavise od tih insekata.
"Verovali ili ne, neki poljoprivrednici u svoje prskalice dodaju šećer kako bi 'privukli' pčele da im opraše voće. To je zaista jedna tragedija neviđenih razmera. Kada bi mi pčelari prestali da se bavimo pčelama, pčele bi uginule za godinu dana, najviše dve tako što bi ih savladali paraziti pčela ili bi ih pogubili u poljoprivredi", kaže Rodoljub Živadinović pčelar i predsednik SPOS-a.
O praviloj primeni pesticida poljoprivrednici su do sada mogli da čuju samo na obukama čiji je broj zanemarljiv. Na tom nivou je i brojno stanje inspekcija koje bi na terenu trebalo da utvrde nesavesno ponašanje i razloge za masovni pomor pčela. Zbog toga je akcenat države na preventivi.
"Tretiranje se uvek treba vršiti u ranim jutarnjim časovima ili kasnim popodnevnim časovima znači tamo negde oko posle 18 ili 19 časova popodne kada je vreme bez vetra, nikako po vetru, takođe ne u vreme cvetanja zasada i intenzivnog leta pčela u najtoplijem delu dana", kaže Nenad Milojević, načelnih fitosanitarne inspekcije MPŠV.
Ja ne znam da li ste vi ljudi svesni da je u toku jednog dana u Srbiji pomrlo minimum 30.000.000 (trideset miliona) pčela, a da to niko živ ne ferma, niti se bori oko toga?!
— Katarina Đo (@intelektualnost) 28. мај 2019.
Ova godina je veoma loša za pčelare, a nismo svesni da bez njih nema ni nas. pic.twitter.com/yDZI56p0yv
Što poljoprivrednici češće prskaju svoje zasade pčelari češće moraju da sele košnice, a to im povećava troškove.
"Nekad se smatralo da je do 10 odsto gubitka normalna stvar, sad su ti gubici malo veći iz svih ovih razloga i loša godina i tih klimatskih prilika. Sad su veći pa idu do 20 i više odsto", kaže Vladimir Ignjatović, pčelar iz Stojnika.
Srbija na šest stanovnika ima jednu košnicu što je najbolji rezultat na svetu. Međutim, proizvodnja meda smanjena je, sa 12. 000 tona 2015. godine na 7.000 tona. Ipak, pomor pčela nije samo naša boljka. U oblasti Sečuan u Kini, nestali su svi divlji i pitomi oprašivači, u Velikoj Britaniji odavno nema crne medonosne pčele.
(Izvor: espreso.rs)