U nizu svakodnevnih vesti gde se supružnici ubijaju, teške nesreće dešavaju, ni pomislili ne bismo da bi nekom detencetu, koje je praktično tek kročilo u ovaj svet, na pamet palo da počini nasilje nad sobom.
Uroš je posle 5 sati potrage pronađen u šupi, kako visi sa tavana. Do tada su se suze na njegovom licu osušile i presušile, srce se steglo terajući ga da sprovede zamisao do kraja, a malena ruka bila dovoljno spretna da sebi namakne omču oko vrata. Nije sačekao da mu dođu sestrice, pojeo je kolač da se zasladi, izljubio bližnje i rekao da ide da se igra s drugarima.
Devetogodišnjem Urošu je pre 4 godine otac poginuo. Majka se preudala i zasnovala novu porodicu u drugoj državi. Ubrzo su, jedna po jedna, tri sestrice, među kojima i njegova bliznakinja, odlazile kod majke. A on ostao kod bake i deke kao zakonskih roditelja. Članovi porodice pričaju da je dečak mnogo patio, a navodno je pričao i protiv majke. Nije onako mali shvatao zašto ga je ostavila i nastavila da ga ostavlja.
NISU SVESNI DA JE SMRT KRAJ
Ipak, kako reče jedan od naših sagovornika, sve su to sad spekulacije i šta god da se desilo, promaklo je većem broju ljudi. Kako navode, deca tog uzrasta nisu svesna toga da je smrt kraj i da ne možeš da se vratiš nazad jednom kad odeš. Ovakva tragedija nikako nije mogla da bude predviđena, jer je "ljudima neverovatno da tako malo dete razmišlja o tome".
- Kada je pokazivao tugu, oni su ga tešili, ali nije pokazivao svu dubinu svoje patnje - smatra Zoran Milivojević, psihoterapeut.
Prema njegovim rečima, tako mala deca ne shvataju ideju smrti i smatraju da će svojim postupkom kazniti nekoga zbog koga su se osetili povređeno. To je dečja fantazija, "eto vi mene ne volite, pa će onda ono sa oblaka da posmatra uplakanu porodicu". Pre više od 20 godina, dečak se bacio kroz prozor, jer je prosuo mastilo po tepihu, navodi Milivojević. U tom slučaju, prestrogi roditelji i dete koje je mislilo da ih je razočaralo i desila se tragedija.
- Treba posebno obratiti pažnju kad se dete oseća odbačeno i osramoćeno - smatra Milivojević. - Ne znamo da li bi majka došla ili ne bi došla, ali je dečak osetio šta znači napuštenost. U svojoj glavi je to doživeo kao odbacivanje.
NA SVAKU PROMENU OBRATITI PAŽNJU
Prema rečima psihologa Branke Tišme, jako teško je pretpostaviti da je takav ishod moguć, kod tako male dece.
- Jedino zavisi šta je dečak govorio. A po njegovom ponašanju se nije moglo pretpostaviti šta se sprema. Kada dete promeni ponašanje, to je uvek upozoravajuće i znak da se nešto dešava s njim. Promena načina na koji crta, načina ophođenja prema drugima, ukazuje na to da neko s njim treba da razgovara. Može da bude opasno čak i kada dete popravi uspeh u školi, jer ne znamo šta prikriva - objašnjava Branka Tišma, psiholog OŠ "Lazar Savatić".
Prema njenim rečima, deca danas mnogo gledaju crtane filmove gde je moguće uraditi nešto pa onda sve vratiti u prethodno stanje. Tako deca često ne razlikuju virtuelnu stvarnost od realnog života ili je sve manje razlikuju. Što je nova opasnost s kojom se naše društvo suočava, kaže naša sagovornica.
Da li su ikakve znake da nešto nije u redu i da nešto muči dete mogli da primete u školi? Ili je maleni svoja najcrnja razmišljanja i strahove ostavljao za trenutke kada ostane sam sa svojim mislima?
PATIMO SVI, PA I DECA
Zašto nismo ozbiljno shvatili velike patnje malog čoveka? Mislili smo da je previše mali, da ne razume. Kao da ne shvatamo da deca vide kroz osećanja, intuitivno, da nekad znaju ono što mi odrasli tek naslućujemo. I odbili smo da shvatimo lekovitost majčinog zagrljaja i ono "poljubi da prođe".
Bez obzira da li verujete u raj ili ne, da li ste vernik ili ateista, sigurno ste pomislili da je Uroš sada negde "gore", grli i ljubi oca za kojim je toliko patio. I igra se po nebeskim livadama, trči dok se obraščići ne zarumene, a onda trk kod tate po još jedan zagrljaj.
(Izvor: telegraf.rs / J. Vučić)