Mršnik ne krije da je zgrožen ponašanjem Splićana koji su se našli na mestu incidenta.
"Hteo bih da stisnem ruku jednoj ženi, onoj jedinoj koja je u subotu posle podne napravila ključan korak. Ženu koja se spustila i pružila ruku nesrećnom Aleksandru Kralju, golmanu Vaterpolo kluba Crvena zvezda.
*FOTO: PRITNSCREEN YOUTUBE
On je, ne turistički i ne zato što je tako hteo, usred februara završio u moru ispred splitske Rive. Žena je, ta prva koju bih hteo da sretnem i sa njom popijem kafu, ponudila pomoć. Ruku nade, spasa, istinske ljudskosti. Nije joj bilo lako ni tada da pomogne mladom vaterpolisti. Jeste, njemu je voda, slatka ili slana - domaći teren. A njoj je, toj ženi, sad je verovatno obeležena čitava budućnost.
*FOTO: PRITNSTCREEN
Ipak je ona ta koja je pomogla - "četniku".
Ima i jedna druga žena, žena koja je bila u mnoštvu onih, materskih snimatelja tog nesrećnog događaja. I nju bih takođe voleo da upoznam. Razne profile ljudi srećemo na svetu, ima ih ovakvih i onakvih, ali ta osoba je po mnogo čemu specifična. Jer, ne samo da je isprobavala kameru na pametnom telefonu potencijalno novijeg datuma, već je i uskliknula... "ipak je on četnik!" Verovatno je na mestu ove tri tačkice ispred završetka rečenice trebalo da stoji: Ne morate mu pomagati, nek se utopi, ipak je on četnik!!
Postoji i drugi vaterpolista, jedan od dvojice koji su bežali pred najezdom huligana. Dušan Vasić. Čovek koji, kako kažu očevici, nije na sebi imao obeležja beogradskog kluba. Njega je, do pre samo dve godine godine publika na poljudskom bazenu pozdravljala zdušno, prilikom svakog predstavljanja. Igrao je za splitski Jadran, u sezoni 16/17 je bio jedan od predvodnika tog kluba. U subotu je bio na pogrešnoj strani, a premalo je u gradu ljubitelja vaterpola koji će reći: 'Hej, ljudi, pa to je do juče bio naš igrač'.
*FOTO: MARINA LOPIČIĆ
Nema takvih ni među mladima koji po školama crtaju ustaške grafite, ni među onim starijima koji su ih (naravno ne mislim na sve) tome i naučili.
Ne želim da pišem i da budem shvaćen kroz prizmu reciproriteta i onoga što bi se dogodilo da je igrač Hajduka ili Dinama bio na kafi pre utakmice u Beogradu. Znam iz ličnog iskustva da sam nekada, putujući kao novinar sa vaterpolistima riječkog Primorja, u tom istom Beogradu bio izuzetno dobro primljen i da nikada, baš nikada nije bilo ni najmanjeg problema.
Nije bitno ko je kriv. Je li to konobar? Napadač sa nožem koji je golmana ranio u nogu? Neko treći, četvrti ili peti? Potpuno je irelevantno. Problem je što u Splitu, na uzorku od stotinu građana postoji jedna žena koja zaboravlja sve one gluposti i pomaže unesrećenom čoveku, bez obzira na naciju i veru. Devedeset i devet je onih koji da li snimaju, ili viču: "ipak je on četnik!"
(Izvor: kurir.rs)