Ko je Kristina? Pre svega majka, a onda i veoma kreativna žena koja je zahvaljujući ogromnom talentu i upornosti uspela da izmami najiskrenije dečije osmehe, ali i da bude deo njihovih bezbrižnih i mirnih snova. O čemu se zapravo radi?
Diplomirana slikarka dugo je radila kao dekoraterka u prodavnici nameštaja. Pre osam godina je počela je da izučava oblast fotografije, da bi u jednom trenutku umetnička fotografija postala njena glavna delatnost. A onda je, sasvim slučajno, primenila znanje sa fakulteta, a sklonost ka lepom iz života, na poziciju dekoratera u jednom salonu nameštaja.
– Poslom dekoratera bavila sam se sve do februara 2016. godine kada sam proglašena tehnološkim viškom usled rebrendiranja kompanije, posle čega se rodila ideja o "Nani" – započinje svoju preduzetničku priču za Dnevno.rs Kristina Karaičić.
Kao i sve nane na svetu i Kristinina "NANA" je žena sa misijom. Pored primarne brige o najmlađima, njen cilj je da estetizuje svakodnevicu, pre svega kroz dekoraciju dečjih ambijenata uz pomoć jedinstvenih drugarića jastučića - NANA Decor.
Zašto baš dečji jastučići? Odgovor verovatno leži u činjenici da sam godinu i po ranije postala majka, pa se u to vreme sve, pa i moja interesovanja, vrtelo oko dece – objašnjava naša sagovornica.
Veoma brzo, uspela je da početnu ideju realizuje i pretvori u unosan biznis. Kako ističe, u tome joj je najviše pomogla porodica i ogromna podrška koju je dobijala od nje. Nešto što je na startu ličilo na eksperiment, ubrzo se ispostavilo kao mnogo ozbiljnije od svih poslova kojima se do tada bavila.
– Iskreno, na početku nisam imala prevelika očekivanja i ambicije. Ušla sam sa manjim ulaganjima, kao u eksperiment, sa ciljem da premostim do sledećeg "ozbiljnog" posla. A onda se ispostavilo da je ovo u stvari ozbiljnije od gotovo svih poslova kojima sam se do sada bavila. U startu smo mama i ja bile tim - ja za kreaciju i dizajn, ona za realizaciju, šivenje... Posle određenog vremena, obim posla je nadrastao mamine kapacitete, pa smo zaposlili profesionalnu šnajderku, Slavicu– priča nam Kristina kako je izgledao početak njenog posla iz snova.
Svi znamo da je svaki početak težak, ali ukoliko posao obavljate s ljubavlju i uživanjem onda, zaista, ništa ne predstvalja problem.
– Dobila sam mogućnost da sama raspolažem svojim vremenom i da mnogo više budem uz sina, a to se, naravno, ne meri ni sa čim. Sa druge strane, organizacija da se sve veći obim posla postigne u optimalnim i obećanim rokovima je iziskivala (ipak) da prođe nekoliko meseci kako bi sve profunkcionisalo. S obzirom na to da ja radim nabavku materijala, krojenje, punjenje, zatvaranje, fotografisanje, prezentaciju na društvenim mrežama, kao i komunikaciju sa klijentima, to nekad ume da bude stresno, čak i pored ogromne pomoći koju imam od članova porodice, naročito sestre Marijane i muža Velibora – iskrena je ova hrabra majka.
Za sve one koji žele da se osamostale i započnu svoj biznis Kristina ima nekoliko saveta.
Svima preporučujem da iskoriste sve prednosti društvenih mreža, da učestvuju na seminarima, radionicama i predavanjima za start-ap preduzeća. Mislim da je sada dobar trenutak čak i u Srbiji za tako nešto, ima dosta fondova koji to podržavaju, ali i tu treba biti oprezan. I naravno, da ne kreću ni u šta ukoliko sumnjaju i nisu spremni ni na kakav rizik. Strah je pozitivan, ali sumnja ne – zaključuje Kristina Karaičić.
SIN - NAJVEĆA INSPIRACIJA!
Kristina naglašava da u najbližem okruženju ima stručnjake iz oblasti "customer supporta" (brige o klijentima), a u poslu su joj od pomoći i znanja iz likovnih oblasti kao i fotografije, jer je prezentacija izuzetno važna kada se roba u startu prodavala isključivo online.
– Mnogo znači i to što uz sebe imam sada već trogodišnjeg sina, uz kog puno učim o deci, i uz kog se mnogo više rađaju ideje – jasna je ona.
PROCES PRAVLJENJA JASTUKA
Ne može se odrediti tačno vreme koje je potrebno kako bi se napravio jedan jastučić jer to dosta varira od različitih faktora. Postoje jednostavniji modeli i oni zahtevniji, kao i materijali lakši i teži za krojenje. Ima i određen broj kalupa po kojima Kristina kroji, ali pošto insistira na unikatnosti, kreiranje svakog komada je jedan stvaralački proces i nov izazov. Dok ne bude stopostotno zadovoljna dizajnom, nekad protekne i po nekoliko sati...
– Prvo je naravno potrebno nabaviti materijale. Deo koji dolazi iz Amerike se bira i naručuje onlajn, a ostale nabavljamo uglavnom u Beogradu. Svi su prirodni i kvalitetni. Zatim sledi komunikacija sa klijentima, dizajniranje po porudžbini, izlazimo u susret za tonove, dok god se ne narušava "Nanin" koncept. Dalje ide krojenje, potom šivenje kod šnajderke, nabavka punjenja i punjenje jastučica silikonskim kuglicama i ručno zatvaranje. Sledi fotografisanje, obrada i prezentacija na Fejsbuku i Instagramu uz obaveznu jedinstvenu pričicu koja je postala "Nanin" zaštitni znak. Na kraju dolazi pakovanje, gde dosta pažnje obraćamo na eko-friendly materijale, a onda na red dolazi isporuka. U Beogradu radimo i besplatnu isporuku jer nam je posebno zadovoljstvo da lično upoznamo naše klijente i tako poverenje podignemo na još viši nivo – kaže Kristina.
Kada je reč o neophodnoj opremi za rad, Kristina naglašava da se spisak širio uporedo sa znanjem koje je sticala o samom procesu krojenja.
– Ponekad imam utisak da mi cela pozamanterija ne bi bila dovoljna! Olovke, krede, makaze, igle, konci, flomasteri i boje za tekstil, materijali, filcevi, tilovi... Naravno, sto za krojenje, računar, auto, foto-oprema, antialergijske kuglice za punjenje, etikete, eko-biorazgradive kese, reklamni propratni materijal, vizit karte... – objašnjava nam naša sagovornica.
(Izvor: dnevno.rs)