Kad završim "Čekajući Godoa", kad shvatim da poziv na pregled verovatno nikada neće doći, i ovako zdrava odem da zakažem taj preventivni pregled dojki, šta će mi reći gospođa na šalteru? Kada da dođem? Prvi slobodan termin je 30. februara 2017? Mogu li da dođem ili će mi se smejati kao onomad kad sam bolesna od koksakija čekala da uključe ultrazvuk, a sestre su, cinično se kikoćući, komentarisale da treba da me bude sramota što ih uzurpiram zbog simptoma "brzog zamaranja i otežanog disanja"? Mnogo pitanja imam. Nema ko da mi odgovori. Ovi koji bi mogli, ovih dana gostuju po televizijama i pričaju kako je naš narod čudan.
ZLOČIN I KAZNA
Pomoćnica ministra zdravlja Slađana Đukić je u avgustu izjavila da će po Nacrtu novog zakona o zdravstvenom osiguranju oni koji se ne odazovu na poziv za preventivni pregled nekoliko puta, a ne opravdaju izostanak, gubiti kasnije pravo na lečenje te bolesti o teretu države, ali samo u slučaju da obole do sledećeg ciklusa pozivanja. To je način da oni kojima je do nas stalo (političari), apeluju na građane da se odazovu na skrining preglede. Političari su shvatili da je kazna najbolja disciplinska mera, baš kao i u slučaju udaranja po ušima i džepu roditelja čija deca beže s časova. Možda samo jednom da odu i pokušaju da dođu do lekara koji im treba sad i odmah, onog koji ima renome dobrog dijagnostičara, ali da pri tom ne umiru. Uslov je da ne zovu vezu i plate participaciju.
Preventiva? Ja sam sama svoja preventiva. Kada pokušam da zakažem specijalistički pregled, prvo me pitaju kakve probleme imam. Ako kažem da ih nemam, nego hoću preventivni pregled, gledaju me ko s Marsa da sam pala. Onda uz sistem povuci - potegni uglavnom ne uspem da završim to. O birokratiji da ne pričam. Preventivno odem kod privatnika ako imam lovu, a ako nemam, odustanem.
Kao i obično, krivi su građani koji se ne odazivaju na pozive, a ne sistem zdravstvene zaštite. Vi ste trošak za ovu državu. Kako je rekao Predrag Radošević, generalni direktor farmaceutske kompanije Novonordisk, "dve trećine budžeta se troši na saniranje posledica komplikacija koje bolesti izazovu u poodmakloj fazi". To jeste užasno. I šta sad ja da radim da ne bih koštala državu?
KAKO SE DOLAZI NA SPISKOVE?
Ako sam rizična kategorija, onda mi trebaju i analize krvi za koje ni laboratorije ni bolnice nemaju reagense, nego moram da ih plaćam. Treba mi ginekolog koji mi rezultat neće izdati za mesec dana (jer to toliko traje), nego sutra. Ne treba mi neko da mi ponovo priča o samopregledu dojki, nego te iste neko treba da pregleda. Možda mi zatreba i neko snimanje, ako skener nije u kvaru. Kardiolog mi ne treba da mi kaže da umišljam, da sam mlada i hipohondrična, nego da prepozna aritmije i otkrije da mi je sistem zakačio virus nezgodan za srce. Da mi isto sačuva, a ne da mi odokativno prepisuje betablokatore.
U Srbiji se sprovode tri progama organizovanog skrininga malignih bolesti. Za preventivu raka dojke morate imati 50 godina, za grlić materice je dozvoljeno da budete mlađi - od 25, kod raka debelog creva i rektuma takođe ne dolazite u obzir ako niste ušli u šestu deceniju. Pa posle vi pričajte da sve češće čujete kako je neki mlad čovek umro i kako su onkološka odeljenja puna onih koji maštaju o tome da dočekaju 50. U našoj zemlji se i dalje smatra da preventivu zaslužuju samo stariji. Prestanite da se ponašate kao Anđelina Džoli!
Na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" možete videti da su epidemiološki podaci o raku iz 2012. godine. Tada su i počeli fantastični preventivni pregledi na koje se Srbi ne odazivaju. Vreme je stalo. Čekajte 50. rođendan i Godo će ipak stići.
(Izvor: 24sata.rs / I.Stojanov)