Od kada su, 22. decembra, prva deca migranti sela u klupe škola u Srbiji, njihov broj se stalno povećava. Od oko 7.000 migranata koji trenutno borave u našoj zemlji, 1.900 ih je školskog uzrasta, a prema podacima Unicefa, 94 dece upisano je u deset beogradskih škola.
Uglavnom je reč o osnovcima, a nekoliko ih je upućeno u srednje škole. Problema je mnogo, ali čini se da se svi zajedno trude da ih što lakše prevaziđu. Deca ne znaju srpski jezik, nastavni program im nije prilagođen, a i nikad se ne zna kada će ona jednostavno da odustanu od škole i zapute se dalje svojom rutom do Zapadne Evrope.
Ipak, i prema domaćim zakonima i prema Konvenciji o pravima deteta UN, ovi mališani dok su kod nas imaju pravo na školovanje. Upravo zato je i Ministarstvo prosvete nedavno školama uputilo Stručno uputstvo o uključivanju učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja.
Biće organizovane i obuke za nastavnike, kako bi se što lakše prilagodili i pomogli ovoj deci da se, bar tokom nekoliko školskih časova dnevno, osećaju kao njihovi vršnjaci koje ne more izbegličke brige. Tako bi, osim u Beogradu, deca izbeglice trebalo da krenu i u škole u gradovima gde takođe postoje prihvatni centri, a ona iz centra u Bogovađi već su raspoređena u valjevske škole. Svaka škola dužna je da primi ovu decu, ukoliko su za to zainteresovana.
Pravilnik predviđa da dete dobije psihološku podršku, da mu se omogući da ima časove srpskog jezika, ali i da pohađa redovnu nastavu. Prevoz i pratnju od prihvatnog centra do škole i nazad organizuju nevladine organizacije, a udžbenike im obezbeđuju same škole.
Pravilnik je pisan kao deo programa "Podrška obrazovanju učenika migranata/izbeglica na teritoriji Republike Srbije", koji zajednički sprovode Unicef, Centar za obrazovne politike i Ministarstvo prosvete.
.jpg)
* Deca azilanata u centru u Krnjači / Foto Nikol Fifić
Prva osnovna škola koja se zvanično uključila u ovaj program bila je OŠ "Branko Pešić" iz Zemuna. Ovde su od decembra počeli da stižu učenici tražioci azila, iz prihvatnog centra u Krnjači. Škola ih je primila ukupno 30. Iskustva su pozitivna, a učenici su veoma dobro prihvatili svoje nove drugare.
Posle OŠ "Branko Pešić", u program su se uključile skoro sve škole na teritoriji beogradske opštine Palilula i primile po nekoliko učenika. Jedna od njih je i OŠ "Olga Petrov" u Padinskoj skeli.
- U našu školu prvobitno je raspoređeno šestoro učenika, ali su dve devojčice brzo odustale - kaže, za "Novosti", Merica Bulj Bjelogrlić, direktorka ove osnovne škole.
- Četiri dečaka su ostala i odlično se uklopila. Idu u mlađe razrede i već pomalo znaju srpski. Svakodnevno dolaze iz centra u Krnjači i, iako imaju bližih škola, kažu da im se kod nas baš dopada.
Naša sagovornica objašnjava da ovi mališani, pristigli iz Avganistana, zasada samo idu na časove veština - likovno, muzičko, fizičko, po posebnom programu uče srpski jezik i imaju pomoć psihologa. Za svoje školske aktivnosti dobiće i uverenje na kraju školske godine, ako je uopšte dočekaju u Srbiji.
Još pre plana uključivanja dece u škole, čije sprovođenje je započelo Ministarstvo prosvete, bilo je prethodnih godina mališana koji su pohađali nastavu sa svojim vršnjacima iz Srbije. Centar za pomoć tražiocima azila pomagao je u integraciji dece i upisivao ih u škole u blizini prihvatnih centara, ali su se te devojčice i dečaci uglavnom kratko zadržavali u njima. Pre ove školske godine oko 40 dece sedelo je u klupama naših škola.
OMILjENI SLIKAR
Zvezda škole u Krnjači je Ferhad Nuri, desetogodišnji dečak neverovatnog talenta za slikanje, o kome su izveštavali i svetski mediji.
- Veoma je komunikativan, uči srpski i, kaže, neće ni u jednu drugu školu da ide - priča Merica Bulj Bjelogrlić. - Na osnovu fotografije u školi, naslikao je neverovatan portret Olge Petrov, čije ime škola nosi. Uramićemo ga i staviti na zid škole.
Ovaj "mali Pikaso" boravi s porodicom u Krnjači i svakoga dana, organizovano, sa bratom i drugarima dolazi u Padinsku skelu na časove.
(Izvor: Novosti.rs)